Неке од најпопуларнијих игрица и друштвених мрежа параван за врбовање деце у терористичке сврхе

Радојица Лазић каже да су видео игрице присутне у животима младих погодно окружење за комуникацију и умрежавање. 

"Оно што је лоше је свакако то ко вреба на неки начин, једна врста индоктринације, да те игрице које су свакако корисне, нарочито за децу млађег узраста, оду у нежељеном правцу. У сваком случају, ту је велика обавеза родитеља", објашњава Лазић.

Катарина Јонев, стручњак за безбедност на интернету, истиче да су у поређењу са 2015. годином терористичке групе на интернет платформама ослабиле.

"У протеклих десет година, нажалост, ситуација се није поправила с тим што су можда неке велике терористичке групе сада ослабиле, али дефинитивно су највећи таргет деца и тинејџери", објашњава Јонев. 

Истакла је да постоје тимови, у свакој терористичкој организацији, који не само да регрутују преко видео игрица, већ их има и на Јутрјуби, Икс-у, ТикТоку и Инстаграму.

"Чак су велики број цртаних филмова направили да би се од најранијег периода заправо кренуло са индоктринацијом. Ово је велико зло и јако велика опасност коју ми некада не примећујемо, јер сматрамо уколико је дете два метра од нас у фотељи, седи и игра на телефону, да се ништа лоше не може десити", објашњава Јонев

Неколико случајева извршених терористичких аката

Радојица Лазић истакао је да је било неколико случајева извршених терористичких аката у Европи где су извршиоци малолетници.

"Један од таквих примера је управо у Немачкој где је један од извршиоца био дванаестогодишњак. Говори чињеница да су управо друштвене мреже веома активне у индоктринацији, односно радикализацији малолетника у извршењу различитих кривичних дела, посебно када је у питању тероризам", објашњава Лазић. 

Лукић објашњава да су најчешће у питању групе или тимови који вребају на друштвеним мрежама и прате садржаје у које се деца укључују.

"Један од приступа је преко породице, па онда на тај начин индоктринишу и децу, а други приступ је директни, где отприлике приступају деци управо преко тих друштвених мрежа", рекао је Лазић.

Јонева истиче да је у последњих пар деценија више од 30.000 младих из целог света регрутовано и отишло у Сирију да се бори на страни Исламске државе. 

"Данас су ипак укључене институције и ЕУ и технолошке компаније које су више сарадљиве када је у питању отклањање оваквог садржаја, али с друге стране постоје проблеми јер се креће у најранијем узрасту", објаснила је Јонева.

Упозорила је да су терористичке групе направиле пандаме популарних игрица попут ГТА преко којих деци усађују жељу за радикалним понашањем.

"Оно што јесте проблематичније, то су форуми на дарк нету, где између осталог постоји обука како направити оружје, бомбу, што деца упијају као знање које потенцијално могу да искористе једног дана", рекла је саветница.

Платформа "Роблокс" опасност по децу

Јонева истиче да је популарна платформа "Роблокс" једна од опаснијих места за играње игрица за младе.

"Популарне платформе за играње игара, као што је Роблокс, јесу изузетно проблематичне за децу, не само због терористичких група, секти, криминалних група, него због предатора различитих врста које постоје, а који се веома лако инфилтрирају међу децу", додаје Јонева.

Професор Лазић истиче да је на мети терориста рањива група деце.

"Они у том периоду своје адолесценције трагају за својим идентитетом и друштвене мреже им дозвољавају приступ свим могућим садржајима. У том смислу најважнију улогу имају родитељи, јер они су први који ће приметити другачије понашање њиховог детета", рекао је Лазић.

Јонева истиче да је 2016. године, на тадашњем Твитеру, данашњем Икс-у, више од 200.000 налога припадало или подржавало терористичку групу Исламске државе.

"То нам је доказ да постоје дефинитивно механизми и да их друштвене мреже имају. Терористи неретко играју на карту анонимности. Телеграм је један од система где су они били такође поприлично активни јер су сматрали да не могу бити лоцирани", објаснила је саветница. 

Лазић каже да трагови екстремисти остају у дигиталном простору, за то су надлежни стручњаци који се баве сајбер безбедношћу. 

"У сваком случају постоје мере на којима се може и у садашњим околностима, имајући у виду како међународно, тако и домаће законодавство, то спречити на неки начин и осветлити", закључио је Лукић.