Међународни дан борбе против злоупотребе дрога – одговорност на породици и друштву

Обележава се Међународни дан борбе против злоупотребе дрога са циљем да се скрене пажња на један од најозбиљнијих глобалних проблема који погађа појединце, породице и читава друштва.

Према проценама, у Србији има око 50.000 зависника од наркотика. Влада Србије истиче да је у борбу против дрога потребно да се укључе сви сегменти друштва.

Пораст злоупотребе наркотика у свету и Србији

У последњих десет година, број људи који пате од различитих поремећаја услед употребе дрога порастао је на 39,5 милиона. То је повећање од 45 одсто, наводи се у извештају канцеларије УН за борбу против дроге и криминала.

Милан Пекић из Канцеларије за борбу против дрога, позивајући се на податке из Светског извештаја УН, наглашава да су најновије процене да је у 2023. години чак 316 милиона људи старости од 15 до 64 године пробало наркотике, што је раст од 28 одсто у последњој деценији.

"Сва истраживања показују негативан тренд – производња свих врста дрога, осим хероина, је у порасту, као и број људи који их злоупотребљава", објашњава Пекић.

Тврди да у тој статистици Србија не одудара од света.

"Наше службе безбедности су прошле године заплениле око пет и по тона различитих дрога у оквиру 18.000 заплена. У првих пет месеци ове године већ је заплењено око тону и по", наглашава саговорник из Канцеларије за борбу против дрога.

Као најчешће коришћене дроге наводи марихуану, кокаин и разне синтетичке дроге. Упозорава да се оне лако производе и дистрибуирају.

"Млади су најризичнија група", наглашава Пекић.

Каже да се синтетичке дроге често се појављују као тзв. клупске дроге, односно, као стимуланси који се користе на фестивалима и журкама.

"Пружају привид појачаног доживљаја, али воде у озбиљне проблеме", појашњава саговорник Јутарњег програма.

Пекић: Млади не треба да сносе сву одговорност, потребно је пружити им помоћ

Као узроке конзумације наркотика истиче недостатак подршке и разумевања у критичним тренуцима живота младих.

Истиче да млади не треба да сносе сву одговорност.

"Младе усмеравају одрасли, то полази од васпитања у породици и друштву", објашњава Пекић.

Каже да им је потребно пружити помоћ, поверење и подршку.

"Када покушају да затраже помоћ, а не наиђу на подршку ближњих, повлаче се у свет који их несвесно води у болест. Потребно је поверење, помоћ и усмеравање", каже саговорник. 

На питање како породица може да препозна да неко користи дроге, Пекић одговара да свака супстанца оставља физичке и психичке трагове.

"Раздражљивост, слабији успех у школи, губитак интересовања, занемаривање хигијене, проблеми са сном и исхраном, промене у друштву, нервоза, знојење, аритмије. То мора да се препозна. На пример, марихуана има специфичан мирис који се не може не осетити", рекао је Пекић.

Као забрињавајући податак истиче да 40 одсто младих сматра да марихуана није дрога. Узрок томе су, каже, неодговорне изјаве појединаца.

Расте број зависника 

У Специјалној болници за болести зависности у Драјзеровој улици годишње се обави преко 50.000 прегледа, око 900 хоспитализација и 1.500 пацијената буде укључено у програм супституционе терапије.

Директорка болнице др Дијана Ракетић наглашава да број зависника расте из године у годину.

"Ми бележимо не само пораст броја зависника, већ и све сложеније облике зависности. Због тога смо у болници морали да се прилагодимо – сада имамо четири одељења, шест дневних болница и три диспанзера", каже др Ракетић.