Измена Просторног плана и наставак пројекта Београд на води под лупом јавности, шта кажу стручњаци

"Београд на води", подручје посебне намане, уређује се и шири ка Ади Циганлији. Стамбено-пословни објекти, високи од 70 до 120 метара, Београдски сајам се сели у Сурчин када се заврши ЕКСПО, па ће осим хале 1, која је споменик културе и постаће мултифункционални центар, остале хале бити срушене.

Променада ће се простирати од Бранковог до Моста на Ади, све то предвиђено је нацртом измена и допуна Просторног плана овог дела Београда, који је на јавном увиду до 19. јуна у Градској управи.

Оквирна граница обухвата делове катастарских општина Савски венац, Стари град, Нови Београд и Чукарица, а површина на којој ће се простирати сада износи скоро 350 хектара, што је двоструко више од иницијалног плана из 2014. године.

"Имамо велики потез уређења обале, са пуно јавних садржаја. Наравно, у оквиру тог плана, да би све имало финансијски смисао и ефекат, предвиђени су мешовити комплекси – пословно-стамбени објекти, који ће са собом донети и велики број јавних садржаја: јавне објекте, зелене површине, игралишта и спортске терене", навео је Марко Стојчић, градски урбаниста.

Између Газеле и Моста на Ади налази се и Хиподром, али и Савски рукавац. И ту су предвиђене измене, пре свега изградња 2 модерне марине.

"Хиподром за сада остаје ту где јесте. Немамо никакав конкретан пројекат, али ћемо свакако покушати да га на неки начин ревитализујемо и побољшамо његово функционисање. Ипак, предстоји да град Београд и Република Србија донесу коначан став по овом питању", додаје Стојчић.

Предвиђен је и наставак уређења леве обале Саве, односно да се изградилинијски парк све до Топчидера, да се стари железнички мост претвори у пешачко бициклистичку зелену оазу.

"Мост постаје пешачки, и поред те пешачке стазе биће доста додатних садржаја – одморишта, видиковаца – тако да ће људи који прелазе са једне на другу обалу реке Саве моћи да застану и уживају. Од тачке где се мост завршава на десној обали реке, крећемо са изградњом Линијског парка. Тај парк ће се простирати од завршетка моста до Сајма, а затим дуж Булевара војводе Мишића, чак до Топчидера, пратећи трасу некадашње железничке пруге", наводи Александар Трифуновић, заменик директора пројекта "Београд на води".

Изградња станова планирана је и на парцелама поред два споменика културе - Старе шећеране и Фабрике хартије Милана Вапе. Носилац израде измена је Министарсво грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре заједно са Агенцијом за просторно планирање и урбанизам, на иницијативу привредног друштва "Београд на води".

Заинтересовани могу да изнесу своје предлоге који се односе на нацрт овог планског документа на јавном увиду до 19. јуна.

Милић: Зелене површине се не укидају, већ планирано повећавају

Студенти архитектуре и примењене уметности и њихови професори окупили су се испред Завода за заштиту споменика. Тврде да је допуном пројекта Београда на води цела једна просторно историјска целина угрожена.

Директор Агенције за просторно планирање Ђорђе Милић је гостујући у Београдској хроници, потврдио је да јавни увид у измене Просторног плана дела Београда траје до 19. јуна и да је поступак у потпуности усклађен са законом.

"Јавни увид траје 30 дана, почео је 21. маја, и у складу је са Законом о планирању и изградњи. Сва заинтересована лица, могу да остваре увид. Обезбедили смо и јавну презентацију плана, у два дана, како бисмо омогућили што већем броју грађана да поставе питања и добију одговоре од обрађивача. Четвртак је последњи дан за примедбе", истакао је Милић.

Он додаје да је део примедби усмерен на комплекс Београдског сајма, где је тренутно само Хала 1 под режимом заштите, а све остало је предвиђено за потенцијалну урбану трансформацију. Како каже, све пристигле примедбе биће анализиране у оквиру законске процедуре, уз консултације са надлежним заводима за заштиту културног наслеђа.

Примедбе јавности – од критике до дијалога

На питање да ли ће се примедбе грађана унети у коначни план, Милић каже да је то могуће – уколико су аргументоване и у складу са правним и стручним оквирима.

"Осим оних примедби које кажу – треба престати са израдом овог плана и са неким квалитативима да се каже да је пројекат 'Београд на води' метастаза, да је 'метастазирао у градском ткиву' Београда. Мислим, како одговорити на такву примедбу", упитао је Милић.

Али свака конструктивна примедба се узима у обзир – појаснио је он.

Шта је планирано у зони Старог сајмишта?

Говорећи о делу од Бранковог моста до Топлане, укључујући и простор некадашњег концентрационог логора на Старом сајмишту, Милић истиче да је у плану да се створи комплекс јавних зелених површина уз реку.

План ће, каже, проћи кроз све потребне сагласности, укључујући и Министарство културе и заводе. 

"Намера је да се створи комплекс јавних зелених површина уз реку, који би био приступачан и уређен за све грађане и посетиоце. План иде на мишљење свим ресорним министарствима и Министарство културе ће прибавити мишљење преко својих ресорних завода, тако да план не може бити усвојен док се не усагласи са Министарством културе и ресорним заводима", каже Милић.

Водоизворишта на Макишу нису угрожена

На питање да ли су водоизворишта на Макишу угрожена, директор Агенције за просторно планирање каже да су такве тврдње неосноване.

"Нису угрожена, зато што је извршена ревизија зона санитарне заштите и у складу са важећим прописима, тамо где је дозвољена изградња објеката, тако се и планира, прибављени су одговарајући водни услови, тако да су те примедбе, условно говорећи, неосноване. Разумемо забринутост јавности, разумемо да је овај пројекат врло занимљив и струци и другима који учествују у доношењу одлука, али овде нема бојазни да ће доћи до угрожавања санитарне исправности Београдског водоизворишта", каже Милић.

Све грађевинске дозволе уз сагласности надлежних

Појашњава да се свака градња у зони Експо 2027, као и у осталим деловима плана, мора спровести у складу са законом и уз сагласност институција за заштиту животне средине, вода и културних добара.

"Када се плански документ припреми и усвоји, он је основа за издавање локацијских услова. Онда се локацијски услови у складу са законом о управљању зградњом у обједињеној процедури прибављају. Тако да сви имаоци јавних овлашћења дају своје услове и онда се ти услови инкорпорирају у техничкој документацији. На основу те техничке документације издају се грађевинске дозволе. Грађевинске дозволе, наравно, су основа за изградњу и када се заврши изградња, иде на крају и употребна дозвола на основу изведеног стања", објашњава Милић.

Истиче да је законом из 2023. године уведена обавеза да сваки плански документ мора да предвиди и проценат зелених површина на грађевинској парцели. 

"И то је један квалитет који сада ми покушавамо да ефикасније инкорпорирамо и да та обавеза буде садржана у локацијским условима, да тај проценат зеленила обавезно буде садржан у грађевинској дозволи и да не може да се добије употребна дозвола уколико се тај проценат зеленила не испоштује приликом изградње објеката", наглашава он.

О зеленим површинама и урбаној отпорности

Милић тврди да зелени простор у Београду није угрожен самим плановима, већ потенцијално неусаглашеним поступањем на терену.

"Планови уносе концепт зелене инфраструктуре, који подразумева мрежу повезаних зелених зона. Закон из 2023. налаже јасан проценат зеленила на парцелама. Наш циљ је не само очување, већ и проширење тих површина", истиче он.

Према његовим речима, нова методологија у урбанизму све више уводи концепт "отпорности градова" – као одговор на климатске промене и урбане шокове попут поплава, врућина и саобраћајних гужви.

"У будућности морамо тежити што већем броју незастртих површина – зеленилу које је у директном контакту са земљом, јер само тако можемо одрживо градити", закључио је Милић.

Цело гостовање Ђорђа Милића можете погледати у видеу на почетку текста.