Сродничке донације органа спасавају животе, број кадаверичних трансплантација и даље низак

Прва трансплантација бубрега урађена је 1996. године, а Центар за трансплантацију солидних органа основан је 2011. као подршка програму предијализне трансплантације бубрега и јетре. 

"Центар је реформисан 2023. године у циљу унапређења програма донирања органа и сарадње са другим трансплантационим центрима и у земљи и у иностранству. У овој години на ВМА урађено је 11 живих сродних трансплантација бубрега, укупно до сада за 30 година 523 трансплантације бубрега, од чега 38 када су давали (када су узимани органи)", наводи др Јовановић.

Истакао је да су свих 11 овогодишњих пацијената добро као и њихови даваоци, да долазе редовно на контроле у Центар за трансплантацију, функција бубрега је очувана и немају за сада никаквих већих компликација.

"По статистикама, најчешћи давалац је родитељ детету, значи мајка, отац, сину или ћерки, али мање су заступљене трансплантације када је давалац ујак или стриц или тетка или брат од стрица", објаснио је др Јовановић.

Нема старосног ограничења за трансплантацију бубрега

Како каже, блиски сродници могу бити донори, а постоје и тзв. супружничке трансплантације када супруг може да дарује орган својој супрузи.

"Програм живе сродне трансплантације траје у континуитету. Просечна старост трансплантивних пацијената је између 20 и 40 година, али по најновијим схватањима не постоји старосно ограничење за трансплантацију бубрега", истакао је др Јовановић.

На ВМА је најстарији прималац имао 66 година, а давалац 76 година. Најмлађи прималац је имао 16 година. 

"Време чекања и припреме за живу сродну трансплантацију бубрега може да буде и дуготрајно, зато што су потребни детаљни медицински прегледи, анализе и примаоца и даваоца. Тако да некад на дијализи пацијент, чак и ако има даваоца, може да чека и до две године", објашњава начелник Центра за трансплантације ВМА.

Око 1.800 пацијената на листи чекања

Истакао је да је трансплантација бубрега неопходна када дође до терминалног (који доводи до смрти) отказивања функције бубрега. По неким подацима, 1.800 пацијената чека трансплантацију бубрега.

"Живот на дијализи је свакако живот који би требало што пре превазићи и што пре пронаћи решење да се уради трансплантација бубрега. Без обзира на то да ли је то од живог даваоца или са кадавера (пацијента којем је констатована мождана смрт) . Међутим, много су мање шансе да дође до кадаверичне трансплантације, тако да треба инсистирати и на томе да се по сваку цену пронађе орган од живог даваца, значи сродничка трансплантација", навео је др Јовановић.

Давалац бубрега такође пролази свеобухватне медицинске прегледе, зато што, како каже, основни услов у медицини јесте да се не нашкоди никоме, али с обзиром на то да су бубрези парни орган и да је могућ потпуно нормалан живот са једним здравим бубрегом.

"Свакако, трансплантација бубрега самом даваоцу не може да учини ништа лоше и потпуно нормално може да се бави својим активностима, с тим да се ипак саветује, ако се бавио тежим физичким пословима, промена радног места, што је и законом регулисано, тако да послодавци то одобравају, па чак и пре давалаштва може да се оствари промена радног места", наглашава др Јовановић.

За једну процедуру потребан тим од 15 до 20 људи

У претрансплантационом и у посттрансплантационом прегледу или праћању пацијената потребан је велики број лекара и стручног особља. 

"Сам чин хируршког дела трансплантације бубрега представља ангажовање хируршког дела екипе. У чину пресађивања органа, вађања и пресађивања органа учествују уролози и васкуларни хирурзи, што се тиче пресађивања бубрега", објаснио је др Јовановић.

Укупан број лекара, инструментарки, медицинских техничара, болничара износи од 15 до 20 за једну процедуру. 

"ВМА има у сваком тренутку спремне две екипе и за експлантацију (узимање органа) и за трансплантацију", истакао је Јовановић

Упозорава да нема довољно кадаверичних трансплантација бубрега и других органа, као што су срце и јетра. 

"Треба сви да се упознамо са Законом о презервацији органа, треба да се почне с едукацијом још од школских дана, да улажемо у будућност, да просто се врши свеобухватна едукација друштва, да је трансплантација хумани гест, хумани чин, чиме се спасава, продужава живот", рекао је Јовановић. 

Закључио је да је то врхунска процедура која ангажује знатна материјална средства, врхунско обучено особље, тако да је потребно да се и држава ангажује, да се обезбеде средства и да се ради на обавештавању и едукацији јавности путем медија.