Годишњица Другог српског устанка

Поводом обележавања годишњице Другог српског устанка, Дана општине Горњи Милановац и 150 година имендана града, заменик премијера и министар унутрашњих послова Ивица Дачић положио је венац на Споменик ослободиоцима у Такову.

Министар просвете у Влади Србије Жарко Обрадовић, такође је присуствовао обележавању 194. годишњице почетка Другог српског устанка.

Дачић и Обрадовић, као и представници Министарства рада и социјалне политике, Министарства одбране и Општине Горњи Милановац, положили су венце крај споменика устаницима који су 1815. године отпочели борбу за ослобођење од Турака.

Током прославе у Луњевици министар Дачић открио је бисту војводе Николе Милићевића (1767-1842), угледног трговца и учесника у оба српска устанка против Турака, који је био деда краљице Драге Обреновић.

После пропасти Првог српског устанка, српски народ нашао се у још горем положају. Терор, насилно скупљање оружја, увођење кулука за оправку градова и путева, сурово утеривање намета и феудалних обавеза поново су изазвали појаву хајдука.

Наставак борбе за Кнежевину Србије

Након неколико буна у јесен 1814. године, у околини Чачка избила је Хаџи Проданова буна. Али, због лоше организације, та буна је била убрзо угушена. У њеном гушењу учествовао је и сам Милош Обреновић.

Турци су и даље наставили са терором становништва. У Такову код Горњег Милановца, 23. априла 1815. године будући кнез Србије, Милош Обреновић (1780-1860), на скупу старешина објавио је почетак новог устанка и друге фазе борбе за ослобођење земље од турске власти.

Тиме је почео Други српски устанак који је водио коначном крају турске власти и успостављању Кнежевине Србије.

За вођу устанка изабран је Милош Обреновић, а борбе су трајале око четири месеца.

Оружани сукоби са турском војском нису имале интезитет и размјере као у Првом устанку. Након преговора Марашли Али-паше и Куршид-паше са вођом устанка закључен је усмени договор између Марашли Али-паше и Милоша Обреновића.

Прекинута је оружана борба, али устаничке борбе за остварење циљева постављених 1804. и 1815. године нису обустављене.

Турска је споразум схватила као коначни прекид борбе и устанка, али за Милоша Обреновића и устанике споразум је представљао основу за даље проширење повластица и полазну точку у даљој борби за остваривање коначних циљева устанка - рушење турске феудалне владавине и успостављање властите власти.

Град који носи име по Милану Обреновићу

Горњи Милановац, који је добио име по Милану Обреновићу, брату кнеза Милоша, има око 50.000 житеља у 63 насеља на пространом подручју од Сувобора, преко Рудника до Горње Груже.

Град који је у другој половини 20. века важио за "привредно чудо" са развијеном индустријом и напредном пољопривредом, пролазио је кроз привредну кризу последњу деценију и по.

Председник општине Дражимир Марушић истакао је да се од пре две-три године осећа благи опоравак привреде.

Фабрика посуђа "Металац", са око 1.500 запослених значајан је извозник, а за њим следе прилично успешно приватизована предузећа ПИК "Таково", Хемијска индустрија "Звезда Хелиос" и "Тетра пак".

Околина Горњег Милановца је и значајан произвођач воћа са напредним сточарством, док најзначајнију туристичку понуду има оближња планина Рудник.