Академска заједница – између спаса универзитета и захтева за изборе

Ректорски колегијум и декани факултета понудили су студентима "Иницијативу за спас Универзитета у Београду". Основне ставке документа су пресек ситуације, предлог за повратак на наставу, али и наставак блокада, захтеви који ће бити упућени држави и најава обуставе рада ако их Влада не испуни.

Поједина наставно-научна већа факултета у Србији донела су одлуку о повратку на наставу, углавном онлајн, док је неки факултети већ спроводе. Делегација дела професора са више универзитета најављује предавање петиције за расписивање ванредних парламентарних избора. Ректор Београдског универзитета Владан Ђокић, поводом навода да је дао сагласност да буде на студентској изборној листи, каже да би евентуални позив схватио као гест поверења и указану част.

Деканка и професорка Факултета политичких наука у Београду Маја Ковачевић каже да професори у овом тренутку студентима у блокади покушавају да објасне колико је важно да се академска година настави и доврши.

"Међу професорима на универзитету преовладава став да би било лоше по студенте, а и по универзитет, да ова година буде изгубљена. И у том правцу разговарамо са студентима, желећи да им објаснимо колико је то важно. Разумемо, млади су људи и емотивно доживљавају своју борбу за испуњавање својих захтева, али настојимо да им објаснимо да је једнако важно да година не буде изгубљена – не само због континуитета образовног процеса – већ и због уписа наредне генерације", истиче Ковачевићева.

Наводи да на нивоу универзитета и факултета желе да избегну поделе сваке врсте – и између професора, као и међу студенатима.

"Настојимо да студентима објаснимо колико је важно да се година настави. То може да буде у онлајн облику, јер су многи студенти из унутрашњости отказали станове, вратили се у своја места и биће им лакше да на тај начин прате наставу, где је то могуће", закључује деканка Факултета политичких наука.

Професор Правног факултета у Београду Владан Петров тврди да оно што је чуо од саговорнице и колегинице јесте оно што би волео да чује од ректора Београдског универзитета.

"То су реченице које показују свест о томе да морамо да посматрамо ствари из свих углова – из позиције професора и студената и да никако не заборавимо да су неки иницијални студентски захтеви још увек ту, а да се у овом документу слабо спомињу. Више бих волео да је документ насловљен као 'Иницијатива за спас академске године', јер је овако, за спас универзитета, вишесмислено. Друго, има доброг материјала у том документу, али и неконзистентности. Ми не можемо да обезбедимо пун капацитет високо образовне делатности ако блокаде опстану", указује Петров.

Академско и политичко 

Деканка ФПН-а у Београду Маја Ковачевић напомиње да споменута иницијатива није званичан документ, већ је платформа за разговор са студентима.

"Сви декани јесу сагласни у жељи да година не буде изгубљена. Не мислим да су финансијски разлози у првом плану, већ је то потреба стабилизације читаве ситуације и потреба да академска година не буде изгубљена, јер би то пореметило наредне генерације", сматра Ковачевићева.

Објашњава да би, према предвиђеним плановима, академска година требало да се заврши до 1. новембра.

"О квалитету онлајн наставе може да се говори, али већ смо је имали за време коронавируса. Наш став на универзитету је да ће сваки факултет према својим потребама изводити онлајн део наставе који је могуће да се изводи на такав начин. Када кажемо наставак протеста, не мислимо да се протести организују на факултетима, али да се исти неће ометати, као и да су могући разговори на ту тему... У том смислу смо флексибилни", каже деканка ФПН-а.

Професор Правног Факултета Владан Петров указује да је у реалности, ипак, ситуација битно другачија од оне која је представљена у иницијативи.

"У документу има доста ставова који су контрадикторни и показују да је реалност нешто друго. Једноставно, постоји физичка препрека – блокаде. Друго, због тога се прелази на онлајн метод наставе, чију законитост поједини професори доводе у питање. У том смислу, може се поставити и питање законитости блокада, али је стање у држави одавно хибридно, најблаже речено. Спорна је реченица у документу да би веће присуство студената на факултетима, кроз повратак на наставу, довело и до већег присуства на протестима. Зашто се настава доводи у везу са протестима? Протести су према дефиницији увек политички, у ширем смислу. То мора да се раздвоји", закључује професор Правног факултета.

Наводи и да професори универзитета не би требало да се у толикој мери улагују студентима у блокади, већ да би, као њихови професори, требало јасно да кажу како ствари стоје у реалности.

"Сматрам да би у разговорима са студентима у блокади требало константно инсистирати на томе да блокаде треба да буду обустављене, а да би професори који су доследно за студентске протесте требало да се ставе на располагање студентима, па можда и да буду на челу тих уставних и законитих облика организовања. Не можемо да говоримо о аутономији универзитета, иако се она овде спомиње готово у сваком пасусу, и на различите начине, докле год имамо организацију или захтеве за ванредне парламентарне изборе унутар академске заједнице", истиче Петров.

Студенти, политика и факултети – где је граница

Ковачевићева тврди да студенти, као друштвени актери, имају право да искажу и своје политичке ставове, али да политичко организовање не сме да се одвија на факултету.

"То је на ФПН-у јасно од почетка и студенти су тога потпуно свесни. Они имају право и на своју листу, али све ван институције универзитета", подвлачи Ковачевићева.

Са друге стране, Петров сматра да није реч о томе где ће се физички неко политички организовати.

"На Правном факултету студенти професори активисти из 'Прогласа' и других организација, који се и даље окупљају на факултету више него икада и врше притисак на поједине делове студената у блокади да и даље буду врло политички усмерени, чиме се код студената заборавља њихов примарни интерес – они су студенти. Није проблем да изгубе једну годину, али ће бити проблем да у наредну уђу са нерешеним статусом и другим питањима", закључује Петров у разговору за Јутарњи програм Радио-телевизије Србије.