Некретнина сиромашних као плен – да ли судови треба да преузму посао јавних извршитеља

Шта су јавни извршитељи донели нашем систему, да ли је иједан јавни извршитељ у Србији својом имовином надокнадио штету коју је проузроковао дужнику?

Иван Златић из Здружене акције "За кров над главом" сматра да поступак наплате дугова треба вратити у надлежност суда на основу праксе од 14 година.

Подсетио је да је Закон о извршењу донет 2011. године у друштвеним околностима када су предузећа радницима дуговала милионе и када нису била у стању да исплате та дуговања и тада је обећано да, када извршитељи постану приватници, друштвене неправде ће се исправити.

Према његовом мишљењу, 14 година касније ниједан проблем није решен због чега је приватизован извршни поступак, а нагомилали су се и други проблеми.

Правосуђе је доста критиковано, али ипак судски извршитељи нису имали ни близу овако негативну слику у јавности као што је имају јавни извршитељи.

Филип Станковић из Коморе јавних извршитеља рекао је да ова тема привлачи пажњу медија и да појединци користе ту прилику за промоцију.

"Ситуација пред судом није била добра, извршни поступак није функционисао. То је повлачило да судске одлуке малтене не буду обавезујуће. Џаба судске одлуке, ако странке могу после да се договоре да ли ће да поступају по тој одлуци. Сад је много већи број ангажован, а на примеру некретнина док је суд радио извршење оне су се продавале за 30 посто, а сада за 70 посто од вредности некретнине“, навео је Станковић.

Избор непокретности за извршење

Златић је додао да је статистика доста недоступна јавности, али да има случајева за које њихова организација зна где се извршитељ определи за продају непокретности иако је могао да прода неку другу непокретност.

Навео је случај продаје стана у Сарајевској улици у Београду иако је извршитељка могла да прода пословне објекте у Крагујевцу само зато што је стан на атрактивнијој локацији.

Станковић је истакао да постоји законска обавеза да се сви подаци о продаји објављују на електронској огласној табли.

"Постоји законска обавеза када стан мора да се продаје, када извршитељ нема овлашћење да мења. То је питање хипотеке и закона“, објаснио је Станковић.

Напоменуо је да није једини начин продаје јавно надметање, већ да дужник има могућност непосредне нагодбе, односно да дужник изабере купца и да изабере цену.

На питање колико годишње притужби имају на рад јавних извршитеља, колико њих буде санкционисано и за које неправилности, Станковић каже да је број у паду и да се грађани обично жале на неблаговремено доношење одлука.

Додао је да су извршитељи осигурани на 100.000 евра па навише од професионалне одговорности.

"За кров над главом" је крајем 2023. затражио од листа које су учествовале на парламентарним изборима да размотре њихов предлог за укидање јавних извршитеља. Било је предлога и о увођењу Анкетног одбора.

Златић истиче да по овом питању постоји сагласност у друштву.

"Један од проблема о коме говоримо је да је непокретност сиромашних власника плен у извршном поступку“, навео је Златић и додао да има доста примера где су грађани за дуг сазнали тек када су почели да им плене имовину.

Цео разговор можете погледати у видео-прилогу на почетку текста.