Празник рада за раднике или за послодавце – ко у овом одмору стварно ужива

Небојша Атанцковић, гостујући у Београдској хроници, рекао је да је трговинским ланцима у интересу да раде, ако конкурентске фирме послују за време празника, јер ће у супротном изгубити део промета, али и купце када се празнични дани заврше.

"Трговцима у 'великим кућама' је недеља, односно празници, главни извор прихода, иако у Унији трговаца постоји расположење да ти дани буду нерадни" истиче Атанцковић, наглашавајући да, зависно од тога да ли је реч о микро, средњем или великом предузећу, зависи да ли ће им се исплатити да раде за време празника.

Злоупотребе боловања највећа "главобоља"

Према његовим речима, запослени и послодавци морају да сарађују да би у таквим ситуацијама нашли "вин-вин" решење.

Говорећи о највећим проблемима послодаваца, Атанцковић истиче да се у највећем броју случајева жале на злоупотребу боловања, као и на неоправдане изостанке са посла.

Атанaцковић, такође, указује да инвеститори из Европе у нашој земљи углавном поштују права радника, док из Азије и других прекоморских земаља мање обраћају пажњу на то.

Адвокат Озрен Словић пак каже да послодавци не могу да натерају раднике да раде за време празника, осим у случају специфичних професија, као што су полиција и здравствене установе.

Са друге стране, указује да природа посла и организација рада могу утицати на то да се неки послови раде и за време празника, као што су хотели и ресторани.

"Закон о државним и другим празницима у свим осталим случајевима по правилу не дозвољaвa рад. Једини изузетак су специфичне професије. Запослени, такође, имају право да не раде на верске празнике, као што су славе", напомиње адвокат.

Сви имају право на накнаду ако раде за празник

Словић додаје и да радници друге вероисповести имају право на двоструку дневницу, а законски је предвиђено да сви запослени за рад на празнике добију накнаду од 110 одсто од основице.

Адвокат, такође, истиче да се радници највише жале на неискоришћени годишњи одмор, неплаћени прековремени рад, исплату дела зараде на руке, као и на шиканирање.

"Списак је дугачак, али се ситуација мења. Послодавци се култивишу, а тржиште рада је сада променљиво јер је радна снага дефицитарна. Надам се да ће кршења права радника бити мање", каже Словић, који истиче да је у компанијама где раде ИТ стручњаци ситуација са правима радника боља, док у фирмама са нискоквалификованом радном снагом чешће долази до кршења права.

Словић сматра да Закон о раду није лош, већ да је његова примена и контрола за коју је задужена инспекцији рада – лоша.