Задушнице на Приштинском гробљу: Тужно је што заборављамо на претке

Слађана Вукадиновић за сваке Задушнице обилази очев гроб на приштинском гробљу и једина са свештеником одлази на гробље у Урошевцу где такође пали свеће и обилази гробове осталих рођака, каже да је тужно што као народ заборављамо претке.

"То није утисак то је тужна и болна истина Срба који су се раселили, а не долазе и Срба који су ту и могу да дођу да обИђу покојнике. Тужна сам када се сетим колико је народа било 2001. године када је било ризичније доћи, а сада када је кетање слободније нема никога“, прича Вукадиновићева.

Организованог доласка расељених приштинских Срба из централне Србије за Задушнице било је до увођења антиковид мера. Са престанком забрана престао је и обилазак гробља иако је приштински парох Станиша Арсић  више пута апеловао на расељене Приштинце да макар о Задушницама обилазе гробове предака.

"Град је бројао више од 40.000 православних душа које су се сахрањивале на овом гробљу, а данас једва да три до четири породице обилазе гробове. Тужна је то слика, а они који не долазе требало би да се првенствено сете да све што су имали, што им је остављено, а што су продали и од тога данас живе то су им оставили они чије су кости на овом гробљу. Ако ни због чега другог онда ради сећања на те претке дужни су да им макар за Задушнице запале једну једину свећу“, каже Арсић.

За разлику од претходних година Српско гробље у Приштини је потпуно очишћено од шибља и осталог растиња и делује потпуно уређено. Иако је један број надгробних плоча подигнут и поново постављен, на постаментима трагови вандализма и даље су видљиви на већем броју споменика који су поломљени или оборени на земљу.