Читај ми!

Закон не познаје пол жртве - треба ли фемицид да уђе у Кривични законик

Од почетка године у партнерским односима убијено је шест жена. Активисткиње за права жена траже да се овај злочин посматра као фемицид - родно засновано убиство, односно да га Кривични закон третира као посебно дело и квалификује као тешко убиство. Из Удружења судија и тужилаца Србије одговарају да закон не познаје пол, а такав предлог одбацују и адвокати - кажу да је законодавац предвидео простор којим би свако дело било и адекватно кажњено.

Закон о спречавању насиља у породици није променио ситуацију, јер систем не функционише, а институције немају довољно капацитета. Зато не изненађује чињеница да број убијених жена расте, тврди активисткиња Ивана Перић и истиче да су до сада изрицане казне мале и не делују превентивно.

"Постоје подаци да је неко за убиство комшинице, што је исто фемицид, заправо добио само казну затвора од четири године. То је један јавни податак, тако да је потребно да се тежина тог дела подигне и да законски може да се досуди и највећи облик казне који је прописан за то", рекла је активискиња за права жена Ивана Перић.

Од када је крајем 2019. године уведена казна доживотног затвора, изречено је до данас десет таквих пресуда, од којих је половина - за свирепа убиства жена. Прву је изрекла Ивана Јосифовић, судија Вишег суда у Новом Саду - управо за убиство жене из безобрзирне освете.

То је пример, каже, да постојећа законска решења обухватају све облике кривичног дела, а да пол жртве или починиоца, не сме играти улогу када је закон у питању.

"Истичем да би се тиме управо подстицала дискриминација, јер бисмо на тај начин у одређеној мери можда ставили у изглед да је теже извршити кривично дело на штету неке одређене групе", рекла је председница Управног одбора Удружења судија и тужилаца Србије Ивана Јосифовић.

Кривични законик предвиђа специфичност у случају убиства труднице или детета, које квалификује као тешко убиство, а облик извршења, начин и околности такође могу довести до оваквог судског исхода, посебно уколико је жртва члан породице који је претходно злостављан.

"Ја не знам како су инцијатори тог преглога тумачили или како се они односе и према ситуацијама које исто тако нису искључене у пракси, а то је да је жена и извршилац и жртва, да ли би се онда и то сматрало фемицидом. Онда то даље може да води и неким другим ситуацијама, да ли ћемо говорити о неком инфатициду или тако нечему, ако би било убиство детета, па да ли ћемо сутра ићи још један апсурдан корак даље па делити пол детета - да ли је била девојчица или дечак", објашњава Ивана Јосифовић.

Таквом класификацијом обесмишљава се казна доживотног затвора, сматра кривичар Гвозден Гргур, који каже да казна није кључни фактор превенције.

“Што се тиче конкретно самог кривичног дела, наравно да би ту морао да постоји и супротан смер, значи уколико би случајно жена извршила кривично дело убиства над мужем, да би се исто тако третирало кад и муж изврши кривично дело над женом, али мислим да је то беспредметно, да је законодавац у свим својим сегментима постигао планове како и на који начин ће кажњавати учиниоце кривичних дела", рекао је адвокат Гргур.

Протести жена са истим захтевима одржани су и у региону. Осим Северне Македоније, ниједна од земаља Западног Балкана, фемицид не дефинише као посебно кривично дело.

уторак, 08. октобар 2024.
14° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи