Преминуо академик Владимир Стевановић

Један од наших најистакнутијих биолога, ботаничара, еколога и биогеографа редовни члан САНУ Владимир Стевановић преминуо је у Београду, у 77. години, саопштено је из САНУ.

Академик Стевановић дипломирао је биологију на Природно-математичком факултету Универзитета у Београду 1972. године. Докторску дисертацију "Екологија, фитоценологија и флористичка структура степске вегетације Фрушке Горе" одбранио је 1986. године. У звање асистента на Катедри за екологију и географију биљака Одсека за биолошке науке ПМФ-а у Београду изабран је 1974. године.

На Биолошком факултету Универзитета у Београду прошао је сва универзитетска звања, а за редовног професора изабран је 1999. године. На редовним, магистарским и докторским студијама предавао је предмете: Екологија и географија биљака, Екосистеми Балканског полуострва, Очување биодиверзитета, Екологија вегетације, те Флора и вегетација Балканског полуострва.

Такође, држао је предавања на Географском факултету Универзитета у Београду, као и на универзитетима у Новом Саду и Бањалуци.

Од 1989. године био је шеф Катедре за екологију и географију биљака Биолошког факултета Универзитета у Београду. Био је и руководилац смера Екологија биљака и Екологија заштите и унапређења животне средине на истом факултету.

Стручно се усавршавао као члан „1 Iter Mediterraneum" − Међународне ботаничке експедиције у Андалузији, Мурсији и Алмeрији, у организацији Универзитета у Севиљи (јун−јули 1988), Међународне ботаничке и фитоценолошке екскурзије у Швајцарским Алпима, у организацији Швајцарског ботаничког друштва (јун 1991), „VII Iter Mediterraneum", ботаничке експедиција на Пелопонезу у организацији Универзитета у Патрасу (јун−јули 1995), Међународне ботаничке експедиције у Јерменији у организацији Ботаничког института Јерменске Академије наука (јун 1996), Ботаничке екскурзије у јужној Финској у организацији Универзитета у Хелсинкију (јули 1997).

Поље његовог научног рада обухватало је екологију и географију биљака, флористику, екологију вегатације, као и заштиту биодиверзитета.

Његова богата научна библиографија броји преко 223 библиографске јединице у домаћим и страним часописима, у оквиру којих се налазе три монографије, међу којима се издваја "Биодиверзитет Југославије са прегледом врста од међународног значаја" (у коауторству са Војиславом Васићем), затим шест поглавља у међународним монографијама и 19 поглавља у домаћим монографијама, као и преко 150 стручних радова.

За дописног члана Одељења хемијских и биолошких наука САНУ изабран је 2006, а за редовног члана 2012. године.

У оквиру Академије био је члан и председник Одбора за изучавање флоре и вегетације Србије, члан Одбора за изучавање фауне Србије, као и председник Одбора "Човек и животна средина".

Дужност секретара Одељења хемијских и биолошких наука САНУ обављао је од 2017 . године. Био је представник САНУ у Националном комитету МАВ (Man and Biosphere) при Министарству иностраних послова, као и руководилац пројекта "Хоролошки и еколошки чиниоци диференцијације орофитске флоре Србије и околних територија централног дела Балканског полуострва" у оквиру Фонда САНУ.

Био је члан Српског биолошког друштва, Друштва биосистематичара Југославије, као и председник Друштва еколога Србије.

Истакао се као уредник научних часописа: "Phytologia Balcanica" (БАНУ, Софија), "Botanika Chronika" (Универзитет у Патрасу, Грчка), "Botanica Serbica" (Биолошки факултет Универзитета у Београду), "Екологија", "Заштита природе".

Био је стални рецензент неколико водећих међународних ботаничких и еколошких часописа : "Annales Botanici Fennici", "Nordic Journal of Botany", "Biodiversity and Conservation", "Novon", "Turkish journal of botany".

Од јануара 2010. године био је уредник за струке: биологија, геологија, хемија и шумарство, "Српској енциклопедији" и аутор преко 40 одредница у првом и другом тому ове едиције.

Урадио је "Црвену листу харофита Балканског полуострва" и заједно са сарадницима дао вредне прилоге "Црвеној књизи флоре Србије" и "Ботанички значајним подручјима у
Србији".

Приказао је резултате истраживања величине генома и нивоа плоидије ендемо-реликтних врста рода _Ramonda_ на Балканском полуострву. Више пута је излагао саопштења на домаћим и међународним скуповима, међу којима се истичу презентације резултата прелиминарних истраживања молекуларне филогеније рода _Edrianthus _на Балканском полуострву.

Својим научним и педагошким радом дао је велики допринос развоју српске и светске науке, a својом стручношћу и залагањем много је доприносио раду Академије. 

Његов одлазак велики је губитак за свеукупно друштво и научну заједницу, саопштено је из САНУ.

субота, 25. мај 2024.
22° C

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије