Српски ђаци бољи на ПИСА тестовима, морамо да радимо на примени стеченог знања

На листи је рангирано 87 држава или економија. Прва три места заузимају Сингапур, Јапан и Кореја. Од земаља из региона најбоље су се пласирали Словенци, следе Хрвати. Иза Србије су Црна Гора и Северна Македонија.

"Не изненађује што су на врху азијске земље попут Сингапура, Кореје, Јапана. Они су у врху и у другим истраживањима и очигледно да постоји нешто у њиховим образовним системима што они знатно боље раде од остатка света. Кажем, није изненађујуће и они то нису створили за две или три године, већ дугогодишњим радом и вероватно исправном политиком у свом образовању, тако да пуно тога, поготово од Сингапура, можемо да учимо", рекао је гостујући у Јутарњем прогрaму директор Завода за проучавање и вредновање квалитета наставе у Србији Бранислав Ранђеловић. 

У читању и науци налазимо се на 40. месту, а у математици на 42. То је напредак у односу на 2018. за пет односно четири места.

"Битно је оно што ово истраживање и његов контекст дају нама као информацију и што можемо да мењамо даље. Ми јесмо за неколико места, међутим, када будемо урадили детаљне анализе, искористимо не само место и не само податке о знању већ и цео контекст, социоекономски статус, полну структуру, ситуацију у школама, да онда извучемо праве закључке о нашем систему. Словенци и Хрвати су стандардно бољи од нас, то је тако било у свим истраживањима и сада је тако, Македонија и Црна Гора су иза нас. И то јесте један од наших ресурса за даље", објашњава Ранђеловић.

Девојчице боље у читању, дечаци у математици

И на овом тестирању резултати су, као и у ранијим циклусима, показали да су девојчице боље у читању, а дечаци у математици.

"Интересантно је да је систем успео да скоро изједначи постигнуће дечака и девојчица, али ћемо видети будућност јер као што знате наш систем је у овом циклусу ушао у свих шест великих истраживања. Генерално резултати из ранијих година показали су да наши ђаци лошије примењују стечено знање и да не разумеју прочитане текстове, због чега је функционално знање нешто на чему треба да радимо", нагласио је директор Завода за проучавање и вредновање квалитета наставе у Србији.

Сличне закључке смо имали и из других истраживања. Иако су прошле године наши четвртаци били изнад просека у читању и разумевању, нема сумње да су неопходне промене најпре у стандардима, а затим и у програмима, као и у начину рада са децом.

"Не треба ликовати над тиме што су други пали, ми треба да гледамо наш систем, нашу децу и наше образовање и да чак и из лоших искустава других система извучемо добре закључке за нас", каже Ранђеловић.

ПИСА се спроводи од 2000. године у трогодишњим циклусима. Србија је први пут учествовала 2003. године и до сада је то чинила пет пута. У ПИСА тестирању учествовало је 690.000 ученика средњих школа из 81 државе.

"Код нас је то око 6.500 ђака. ПИСА је врло релевантно истраживање и то је тренутно једино истраживање које радимо са петнаестогодишњацима. Сва остала истраживања где уређујемо знања наше деце са знањима њихових вршњака из других система су у основној школи. Тако да нам је ПИСА јако значајна, јако је овај тест цењен као индикатор онога како образовни систем ради и природно је очекивати да сада ауторитети у Заводу и у Министарству седну и из овог извуку закључке и да кренемо у неке корекције које би поправиле стање", сматра директор Завода за проучавање и вредновање квалитета наставе у Србији.

Завод је већ радио на изради стандарда, очекује се да буду усвојени. Након тога је измена програма, и промена рада наставника са ђацима.

"То није брз процес, то неће дати резултате одмах, вероватно неће дати резултате ни у ПИСА 2025, али у оном следећем циклусу, а следећи циклус ће бити 2029. вреди очекивати, после 2025. ПИСА ће бити сваке четврте године. И ми надамо се да ако сада реагујемо да ћемо имати у догледно време боље позиције, не због позиције, већ ће то бити показатељ да су наша деца боља и да ће бити конкурентније на светском тржишту радне снаге", истакао је за РТС Бранислав Ранђеловић.