Читај ми!

Вантелесна оплодња - да, катаракта - не, скраћује ли приватна пракса листе чекања за операције

Директорка Републичког фонда за здравствено осигурање Сања Радојевић Шкодрић рекла је за РТС да су решене листе чекања када је у питању вантелесна оплодња, али за операцију катаракте те листе постоје не зато што нема довољно капацитета или уговора са приватницима, већ зато што углавном старији пацијенти желе искључиво да се оперишу у државним установама. Говорећи о "деци лептирима", она напомиње да је Србија заједно са Француском, Немачком и Норвешком добила прва у Европи лек за "децу лептире" од почетка следеће године. Немачка је аплицирала за једног пацијента, Француска за четири, Норвешка за једног и Србија за два пацијента.

Вест да деветнаестомесечни Виктор Путица иде на лечење у Америку, и да је прикупљен новац за његово лечење, обрадовао је све који су помогли да овај малишан добије шансу за нормалан живот.

Директорка Републичког фонда за здравствено осигурање Сања Радојевић Шкодрић рекла је за РТС да су лекови за ретке болести једни од најскупљих лекова.

Према њеним речима, поред иновативних лекова за малигне и друге болести, то су тзв. најсавременији иновативни лекови.

"Пре 15 година најскупљи лек је био 450.000 долара, а сада је 3,6 милиона долара. Сада видите колико смо много више лекова могли да набавимо за исти буџет или исти новац. А ми сада набављамо више него пре 15 година. Дакле, максимално се трудимо, не само за ретке болести, него и за све остале да уводимо иновативне лекове. Када су у питању деца лептири, овај лек о коме причамо је тек регистрован у Америци у мају ове године. У Европи још није регистрован. План је да се региструје до јуна 2024. године", рекла је Радојевић Шкодрић.

Реч је о најтежој болести по симптомима, не по прогнози. Најчешће оболели су деца, која трпе болове у трајању од 24 сата.

"Ми смо одлучили на иницијативу председника да лек увеземо пре регистрације у Европи. Наравно, сагласност је дала наша Агенција за лекове и то није неуобичајено. Али, захваљујући највећем буџету у историји здравства до сада, тренутни буџет је 7,2 милијарде, јер смо урадили ребаланс у септембру од додатних 3 милијарде, ми можемо сада да уводимо и нове ретке болести, нове пацијенте који нису лечени, а исто тако и овако скупе лекове", рекла је директорка РФЗО-а.

Подвлачи да смо паралелно са Француском, Немачком и Норвешком добили први у Европи овај лек.

"Немачка је аплицирала за једног пацијента, Француска за четири, Норвешка за једног и Србија за два", рекла је она.

Реч је о генској креми

"Укупно оболелих је 39, али смо почели са увођењем прва два пацијента и код ретких болести, с обзиром на висока финансијска средства, уводе се они који су у том моменту најтежи и који испуњавају критеријуме за апликацију тог лека", каже Радојевић Шкодрић.

Како каже, лек је заправо генска крема, а стићи ће у Србију у првом кварталу следеће године.

Не ради се о таблетама, не ради се о класичном леку, који у кутијама може да стоји, већ се лек специјално припрема за пацијенте и компаније које немају лекове на лагерима, већ се лекови праве по поруџбини, објаснила је она.

Листе чекања за вантелесну оплодњу и катаракту

Показало се да су листе чекања врло успешно решиле проблем вантелесне оплодње.

"Кад је у питању вантелесна оплодња и катаракта, решене су листе чекања, приликом чега су много боље за вантелесну, ту уопште немамо листе чекања, али за катаракту постоје још увек листе чекања, и то не зато што немамо довољног капацитета или уговора са приватницима, већ зато што постоје пацијенти, то су углавном стари пацијенти који желе искључиво да се оперишу у државним установама", каже Радојевић Шкодрић.

"Када држава шаље неког пацијента код приватника, ми не одређујемо код кога ће", напомиње она.

Према њеним речима, пацијент сам бира у коју ће установу, али старија популација која чека не жели уопште у приватне установе, већ желе у државне. "То је старија популација која има више поверења у државни сектор и ми не видимо разлог, а нису хитне операције зашто им не бисмо ту жељу испунили", истиче Радојевић Шкодрић.

Проширење државних капацитета

"И те државне капацитете све више проширујемо, са изградњом нових болница, нових операционих сала. Када се погледају подаци, листе чекања и у државном сектору све више нестају. Ако мислите на неке додатне услуге као што су на пример магнетна резонанца, ту није добро уговарати са приватницима: прво немате равномерну расподелу по целој Србији магнета код приватника", рекла је Радојевић Шкодрић.

Напомиње да магнетне резонанце имају већи градови као Београд, али је много градова у Србији који имају максимално једну ординацију или једну поликлинику или клинику са магнетима.

"Нема их много, нема довољно капацитета. А да не причамо о томе да ти магнети нису најновији, да су то доста стари магнети и чак купљени, а да су претходно коришћени", каже Радојевић Шкодрић.

Напомиње да у Србију стиже 22 магнета а куповина се наставља и следеће године.

петак, 19. јул 2024.
25° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару