Задужбина Миодрага Kостића отвара Палату науке – први центар за истраживање и популаризацију науке у Србији

На Електротехничком факултету у Београду, у присуству представника научне и академске заједнице, представљена је Задужбина Миодрага Kостића, која ће отворити први центар за истраживање и популаризацију науке у Србији – Палату науке.

Поред тога што ће бити први центар ове врсте у нашој земљи, биће и највећи у ширем региону, са простором од 5.500 метара квадратних.

У једном делу одвијаће се научно-истраживачке активности и померати границе у области електротехнике, рачунарства и софтверског инжењерства, док ће у другом делу бити смештени бројни едукативни, атрактивни и интерактивни експонати и садржаји намењени популаризацији науке најширој јавности, а посебно деци и младима.

Управо са тим циљем, Миодраг Kостић је основао задужбину која носи његово име и дарују друштву Палату науке вредну 25 милиона евра. Ово је највеће издвајање у новијој историји задужбинарства.

Говорећи на представљању задужбине свог оца, Александар Kостић, члан Управног одбора, истакао је важност подршке српској науци и младим научницима.

"Поносан сам што позиционирамо науку као покретачку снагу развоја друштва. Жеља Миодрага Kостића је да Палата науке пружи прилику новој генерацији младих научника да каријере граде у својој земљи. Да им омогућимо да овде раде у врхунским условима и креативном простору, као у најбољим светским научним центрима. Јер су управо они будући лидери научно-технолошког напретка Србије. Палата науке биће место које спаја радозналост и страст за знањем, и слави способност људског ума да ствара, открије и истражи", поручио је Александар Kостић.

Стратешки значај овог пројекта истакла је министарка науке, технолошког развоја и иновација Јелена Беговић.

"Влада Републике Србије препознаје важност улагања у науку и ради на томе да Србија заиста постане земља науке, земља иновација. Међутим, неопходно је и да се приватни сектор више укључи у овај процес. Успостављање Палате науке је велики корак за нашу научну заједницу и доказ колико значајан допринос привреде може бити. Задужбинарство у Србији има богату и дугу традицију и било је кључно за развој науке и иновација. Зато, ово није само инвестиција у објекте, инфраструктуру и технологију. Ово је инвестиција у наше људе. Наше најмлађе, наше младе таленте, истраживаче и иноваторе. Палата науке ће, уверена сам, бити један од катализатора за развој науке и иновација и комуникације са грађанима о овим темама у нашој земљи", истакла је Беговићева.

На скупу је свечано представљена успостављена сарадња са Електротехничким факултетом Универзитета у Београду, чији ће професори водити 19 истраживачких центара у Палати науке.

Задужбина Миодрага Kостића обезбедиће њима и њиховим студентима најбоље услове и опрему за рад. О важности ових центара говорио је декан Електротехничког факултета проф. др Дејан Гвоздић.

"Електротехничком факултету Универзитета у Београду указана је велика част тиме што је препознат као институција која се на најбољи начин може програмски уклопити и својим реномеом допринети пројекту Палате науке. Kао најстарија и најистакнутија образовна и научно-истраживачка институција у области електротехнике, рачунарства и софтверског инжењерства у Србији, Факултет ће приступити овом пројекту са максималном одговорношћу и жељом да оправда указано поверење. Уверени смо да ће пројекти и активности наших лабораторија представљати значајан допринос научно-популарним, образовним и научно-стручним садржајима Палате науке и подизању свести о важности високо-технолошких истраживања у унапређењу квалитета живота, животне средине и друштва у целини", изјавио је проф. др Гвоздић.

Палата науке – Задужбина Миодрага Kостића биће смештена у једној од најлепших зграда у центру Београда, на углу улица Kраља Милана и Kнеза Милоша, и овом споменику културе који датира из 1924. године удахнуће нови живот.

Њен оснивач, Миодраг Kостић је у јавности препознат као један од најуспешнијих привредника у региону, али и велики хуманиста и филантроп. Реализује бројне друштвено одговорне активности, а овим чином и жељом да остави трајну вредност народима са ових простора завређује титулу модерног задужбинара.