Жигманов: Говор мржње предупредити кроз афирмацију толеранције и различитости

Уједињене нације установиле су 2019. године Међународни дан борбе против говора мржње. Дефиниција не постоји али су УН препознале нараслу раширеност говора мржње као последицу хомофобних ставова у јавности, исламофобних, расистичких, антисемитских и донеле одлуку да 18. јун прогласи даном борбе против ове негативне и штетне друштвене појаве.

"Иако нема своју дефиницију зна се шта је говор мржње. Сваки чин говора који на неки начин пежоративно или дискриминирајуће означује другога. Говор мржње није само индивидуални чин, да сам ја изгубио неку врсту моралног кода па према другима се односим на негативан начин. Говор мржње морамо посматрати у друштвеном контексту. Уколико је оно видљиво у простору јавности, уколико је оно раширено, оно ће бити прихваћено и од стране других када је у питању дискриминативни став према другоме, а врло мала је граница да ће од става наступити и нека врста гесте, тј. може следити акт насиља", рекао је гостујући у Јутарњем програму министар Томислав Жигманов.

Због тога је говор мржње изузетно опасна друштвена аномалија која често излази из индивидуалног става, али која за последицу имају то да групе или појединци који су негативно таргетирани у простору јавности буду објекти акта насиља.

У оквиру правне регулације, постоје читави институционални аранжмани који прате борбу против тога. Чине се бројне активности да се афирмишу вредности које су супротне говору мржње на сам дан или уочи дана борбе против говора мржње.

Минисар истиче да је важно да се не ради само на санкционисању говора мржње, већ пре свега на његовој превенцији.

"Спречавањем негативних појава у друштву можете деловати поступно, можете предупредити на начин да афирмишете и да подстичете мере које су супротне говору мржње. У том смислу, афирмација толеранције, афирмација различитости, важност истицања да разлике у друштву јесу богатство, јесу мере које чине да се говор мржње предупреди кроз афирмацију онога што је позитивно, када је у питању међуљудски однос и када је у питању однос према различитости", рекао је Жигманов.

"У јавности се указује на опасности које говор мржње са собом носи. Наравно, траже се модели и да ли је одређено друштво, је ли одређена држава успела квалитетно, ефикасно одговорити на ту друштвену аномалију. Србија се може похвалити да има добар нормативни оквир, да је говор мржње препознат као негативна друштвена појава и да се према њему, у различитим законима који регулишу одређена друштвена подручја, он маркира као недопуштена друштвена појава и регулише се на начин забране које за последице онда имају и одређене врсте санкција. Највећи број тих законских одредби се тиче Закона о антидискриминацији, Закон о националним мањинама, сет медијских закона, јер се говор мржње највише шири путем медија“, рекао је Жигманов.

Министар појашњава да није реч о класичним медијима већ пре свега о друштвеним мрежама јер се ту са позиције анонимности под псеудонимом радикалније и тврђе износе негативни ставови.

Веома је важно ојачати младе, пре свега њихову улогу у медијском простору како класичном тако и виртуелном, где је и највише присутан говор мржње. Током обележавања Међународног дана против говора мржње на Златибору на програму ће бити важни формални и неформални едукативни садржаји који треба да им укажу на опасности које постоје у јавном простору, медијима и друштвеним групама.

"Нека истраживања показују да је више од половине младића и младих девојака у јавном простору доживело неки облик дискриминације и били изложени говору мржње. У том смислу, мислимо да је важно указивати на ризике и опасности медијских платформи. Говор мржње се мора разликовати од слободе изражавања. Говор мржње има границу људског достојанства друге особе. Однос према другом мора имати границу у неприкосновености људског достојанства", истакао је за РТС министар за људска и мањинска права Томислав Жигманов.