Школе без социјалних радника - зашто је важно да се врате у стручне тимове

Мало ко се сећа и од просветних радника да је својевремено свака школа имала и социјалног радника, јер су многи отишли пре више година због смањења трошкова. Сандра Перић, директорка Коморе социјалне заштите, истиче да их данас ради од 40 до 50 и то углавном у специјалним школама. Поручује да би социјални радник добро дошао да ради у стручној служби и у тиму за заштиту од насиља поред психолога и педагога, јер би сарадња са свим другим институцијама била много квалитетнија.

Трагедија која се десила у школи Владислав Рибникар оголила је проблем на који просветари годинама указују, али их Министарство не слуша. А то је број психолога и педагога, који су неопходни у свакој школи како би рад са децом био потпун. Многи су отишли из школа након Правилника из 2015. због рационализације трошкова.

Сандра Перић каже да званична одлука о томе није донета никада, али да је, када је смањен број запослених у стручним службама то некако ишло на уштрб социјалних радника.

Временом, када су социјални радници којих је, подсећа, било мање у школама, поред педагога и психолога, одлазили у пензију, на њихова места долазили су стручни сарадници других професија.

"Најчешће су то били педагози, психолози, а у многим школама су на тим местима запослени социолози који нису социјални радници и образују се за потпуно други вид рада. У неким школама су и дефектолози социјални радници", указује Перићева.

Додаје да данас у школама има око 40 до 50 социјалних радника и углавном раде у Специјалним школама.

"Оно што социјалног радника разликује од педагога и психолога је то што је он усмерен на системски приступ рада и с учеником, али и с његовом породицом, али је и спона са системом. Он је тај који спаја друге институције с образовним системом, а то значи и са Центром за социјални рад", истакла је директорка Коморе социјалне заштите.

Када се школе обраћају центрима за социјални рад

Наводи да школе имају своје протоколе за случај поступања вршњачког насиља, међутим нису само то случајеви када се обраћају центру за социјални рад.

"То су и други различити облици понашања ученика у односу на наставника, наставника у односу на ученика. Школа може да пријави и када примети неко насиље у породици, односно повреде на детету или занемаривање детета од стране родитеља. То је онај трећи, најдрастичнији облик насиља, јер кад постоје физичке повреде без обзира да ли су настале од ученика, наставника или родитеља школа је у обавези да укључи Центар за социјални рад и да иницира конференцију случаја", објаснила је Перићева.

Вођење конференције случаја и иницирања најчешће ради Центар за социјални рад али и друге институције, као и школа могу да иницирају такав облик сарадње између институција.

Сматра да се у школама труде да сагледају све околности посебног случаја, како би извршили процену, јер све мере које преузимају се односе на процену степена насиља које је извршено.

Поручује да би социјални радник добро дошао да ради у стручној служби и у тиму за заштиту од насиља поред психолога и педагога.

"Треба поздравити одлуку да се повећа број чланова стручне службе у школама. Надам се да ће бити слуха да међу овим стручним радницима, нађу и социјални радници. Сигурна сам да би сарадња са системом социјалне заштите била много боља и квалитетнија са свим другим органима институцијама у заједници", закључила је Перићева.