Милорад, Миле и Никола спасени – да ли ће нови закон повећати број трансплантација

Влада је усвојила Предлог закона о пресађивању органа. Органи се могу узети, ради пресађивања, само ако се та особа није изјаснила против даривања, усмено или писмено. Писана изјава о томе биће у регистру Управе за биомедицину. У случају мождане смрти, уколико нема писане изјаве о противљењу, пристанак за трансплантацију даје – дете, супружник, ванбрачни партнер или родитељ умрлог лица. Зашто је важно једно "да", ако знамо да је Србија на дну европске лествице по броју трансплантација?

Милорад Богдановић каже да је на трансплантацију чекао 24 године и био на дијализи три пута недељно.

А онда је стигао спасоносни позив, за Милорада, али и за Милета, који је чекао шест година. Заједно се опорављају у Центру за трансплантацију Клиничког центра Војводине.

“Двадесетдеветог априла у пола два ујутру, звонио је телефон, рекли су да се хитно јавим у Урегентни центар, да имају донора чији су резултати слични мојима, одмах сам дошао“, испричао је Миле Вукадин.

И у Београду, на Клиници за кардиохирургију један младић отпочиње нови живот. Двадесетседмогодишњи Никола из околине Ниша, коме је кардиомиопатија ослабила срце, недавно је добио ново.

“Прошло је десетак дана, и већ се боље осећам него претходних година, огромна захвалност породици која је дала пристанак на даривање органа, нови живот, као и комплетном тиму за трансплантацију, наравно, вереници, породици, пријатељима. Сада могу да размишљам о будућности, када ће свадба, да све ово прође како треба“, испричао је Никола Поповић.

Од почетка године у Клиничком центру Војводине урађено је седам кадаверичних и три трансплантације бубрега од живог донора. На листи чекања је око 300 особа.

У Клиничком центру Србије урађене су две трансплантације срца, а 37 грађана чека спасоносни позив.

Влада Србије усвојила је Предлог новог закона о трансплантацији органа, и сада је на потезу Скупштина Србија.

“Неопходна нам је помоћ, неопходно нам је мало емпатије међу људима, да схвате значај програма, да сви морамо да будемо свесни оне поруке коју стално помињем, осам пута је већа шанса да вам затреба орган него да постанете донор“, истиче др Емилија Несторовић, начелница Одељења за трансплантацију срца и механичку потпору УКЦС-а.

Доц. др Владимир Манојловић, координатор тима за трансплантацију Клиничког центра Војводине, наводи да оно што може да се уради јесте боља информисаност свих људи, свих грађана Србије, да би, ако дођу у ситуацију да доносе такву одлуку, знали шта их чека.

“Можда, када би људи били припремљени на такво питање, вероватно би било и више позитивних одговора“, указује Манојловић.

Проф. др Светозар Путник, директор Клинике за кардиохирургију УКЦС-а истиче да одговор на питање да ли ће нам закон помоћи, зависи од нас самих.

“Закон не може много променити, ми морамо да радимо, и морамо да будемо свесни да је то једна стандардна медицинска процедура која спасава људске животе“, истиче Путник.

У овом тренутку на нови бубрег, јетру, срце, плућа, рожњаче у Србији чека више од 2.000 људи, и одраслих и деце.