Читај ми!

Свакој школи неопходни и педагог и психолог, зашто их многе немају

У 1.766 школа у Србији ради 2.506 психолога и педагога, према подацима Министарства просвете. Статистички, то је један и по стручни сарадник по школи. Међутим, у пракси, многе школе немају или психолога или педагога.

На основу Правилника о финансирању цена услуга у основним и средњим школама из 2015. године, смањен је број спољних сарадника, односно прописано је да само школе са 32 и више одељења могу ангажовати и педагога и психолога.

"Та одлука ни тада није била рационална, сада још мање. Јако смо се борили да се не смањује број стручних сарадника, педагога и психолога у школама, јер је потреба за нашом подршком и нашим радом све већа", истиче дечји психолог Бранка Тишма.

Педагог Мартина Кварантан Шмитран сматра да се често запошљава реактивно, тек када се деси неки проблем.

"То се врло често дешава како бисмо уштедели. Запошљавамо једно стручно лице, евентуално једног екстерног с времена на време и то реактивно, када се деси неки проблем – хајде да неко дође па да покушамо нешто да решимо", каже Кварантан Шмитранова.

Психолог и педагог – два потпуно различита занимања

Јасно је свима да психолог није исто што и педагог, и да су то два потпуно различита занимања са различитим задацима у школи.

"Педагог је више у сусрету са понашањима деце, он гледа шта је оно што се види – да ли дете одскаче по нечему, да ли је повученије, да ли је агресивније, да ли изражава неке неусклађене емоције. Он је мост у васпитним мерама које детету олакшавају да савлада градиво школе. Психолог је такође фокусиран на ментално здравље, али на унутрашње процесе: да ли је дете унутар своје психе здраво, да ли је стабилно, да ли реагује здраво или је под неким немиром", објашњава Кварантан Шмитранова.

Психолози и педагози најчешће помажу ђацима када не могу да савладају градиво и када изгубе мотивацију, али тинејџерско доба са собом носи и многе друге дилеме и питања.

"Не постоји начин да нико не примети да дете има проблем. За 20 година рада није се десило да нисам приметио да некоме нешто фали, осим за време короне када деца нису ишла у школу. Довољно је да кажеш добар дан, како си, шта има. Мало да га исцимаш из те његове летаргије. Ако човек хоће да ради, може да ради 24 сата. Ако неће да ради, може да седи у канцеларији, пије кафу и да чека да му дође неко дете кад поломи прозор или неком другару нос", истиче психолог у школи Жељко Машовић.

"Наставник би више требало да се бави дететом него предметом"

У васпитању деце битну улогу имају и учитељица, разредни старешина и наставник, кажу на Учитељском факултету.

"Наравно да када наиђемо на проблеме, треба обезбедити већи број педагога и психолога, али је веома значајно да сваки наставник на сваком часу и у сваком дану познаје свог ученика и да се бави његовим животом и проблемима, али и наставом. Како би Душко Радовић рекао, наставник би више требало да се бави дететом него предметом", каже декан Учитељког факултета Данимир Мандић.

Стручњаци се слажу да су и педагог и психолог потребни у свакој школи. Да би тако било, потребно је запослити још нешто више од 1.000 стручњака.

Према подацима Национане службе за запошљавање, на посао чека 800 психолога и 500 педагога.

недеља, 03. март 2024.
7° C

Коментари

Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво