Два века од рођења кнеза Михаила, шта поручују историчари

Протекле недеље, у Београду више - од 50 историчара из Србије, Турске, Русије и других земаља - подсећају на владавину и дела Кнеза Михаила поводом 200 година његовог рођења

Сусрет историчара у сусрет годишњици рођења кнеза Михаила. Прилика да се подсети на његов највећи допринос - добијање кључева града, априла 1867. Добио их је од Али Риза-паше, тадашњег управника београдске тврђаве.

Др Нурбану Дуран, историчарка из Турске каже да су људи или српска власт волели Али Риза-пашу, јер је он помагао да се побољшају односи између Србије и Османлијског царства.

У Конаку кнеза Милоша сведочење о животу и страдању, његовог сина, кнеза Михаила.

"После његовог убиства на Топчидеру, које је мало даље од конака, колико смо чули на скупу да је он лежао шест сати на стази на којој је убијен – после тога су га пренели у Конак кнеза Милоша и био изложен у централној сали. Соба кнеза Михаила је у орјенталном стилу урађена“, рекла је др Душица Бојић, директорка Историјског музеја Србије.

Србија је за време кнеза Михаила постала центар окупљања балканских држава и народа. И претња спољној политици, пре свих, Аустроугарске која је стрепела од сарање Србије са Русијом.

"Било која великословенска држава је била врло опасна за Аустрију, у Аустроугарској је живело више од 50 одсто Словена. Та могућност бифуркације државе била је опасна за Аустрију“, каже проф.др Људмила В. Кузмицева, историчарка из Москве.

Ове године не обележава се само два века од рођења кнеза Михаила, већ и век и по од атентата на њега.