Држава "трећи родитељ” сваком седмом детету у Србији, главни разлог – сиромаштво

На евиденцији центара за социјални рад широм Србије налази се око 180.000 деце и младих – држава је "трећи родитељ” сваком седмом детету. Директорка Коморе социјалне заштите Сандра Перић каже за РТС да најдоминантнији део младих који су корисници система социјалне заштите јесу деца која долазе из материјално угрожених породица, односно корисници су различитих права на материјална давања.

Директорка Коморе социјалне заштите Сандра Перић каже за РТС да у Србији има укупно 700.000 корисника система социјалне заштите свих категорија, од којих је, према последњим званичним подацима из 2021. године, 180.000 из категорије деце и младих.

"Најдоминантнији део деце и младих који су корисници система социјалне заштите јесу деца и млади који долазе из материјално угрожених породица, односно корисници су различитих права на материјална давања, било да говоримо о сталним новчаним помоћима или о једнократним помоћима", објашњава Перићева.

Истиче да постоје и деца која имају различита обољења, па су корисници додатка за помоћ и негу другог лица.

Перићева наглашава да 180.000 деце којој треба неки вид социјалне заштите јесте податак који треба да забрињава.

"Оволика стопа сиромаштва треба да нас брине. Знамо да су деца најпогођенија и најугроженија и у највећем су ризику од сиромаштва, чак и она која тренутно не живе у сиромаштву. О томе треба да водимо рачуна и као држава и као систем социјалне заштите", упозорава Перићева.

Наводи да од 2012. до 2019. године имамо константан благи пораст броја деце која су корисници социјалне заштите.

"Структура нашег становништва се променила, променили су се изазови из спољашњег окружења. Неке појаве смо мање примећивали, мање смо реаговали на њих. Сада живимо или се барем трудимо да живимо у друштву са нултом толеранцијом на насиље у породици. Некада су ти случајеви прећутно пролазили", каже Перићева.

"Деца су огледало друштва у којем функционишу"

Сандра Перић каже и да су деца у Србији у великој мери зависна од родитеља и да им треба дужи период да се осамостале.

"Присутан је тренд да деца и млади чак и у тридесетим и четрдесетим годинама и даље живе са родитељима", наводи Перићева.

Ипак, истиче да када год смо критични према младима, треба да будемо критични према самима себи.

"Деца су огледало одраслих који их васпитавају, не само родитеља и старатеља већ и читавог друштва у којем функционишу. Без обзира на то што мислимо да млади не поштују старије, не бих била толико критична према деци", истиче Перићева.

Напомиње да се свет брзо мења и да се потребе деце задовољавају на потпуно другачији начин.

"Деца имају другачије погледе на свет. Морамо да нађемо нове приступе деци и нове начине васпитања. Не треба да гушимо и забрањујемо друштвене мреже и неке друге ствари него да нађемо начин да изађемо у сусрет актуелним дечјим потребама", саветује Перићева.

Наглашава да су узори младих и спортисти као што су Новак Ђоковић и Никола Јокић, па те ресурсе треба искористити.

субота, 04. мај 2024.
22° C

Коментари

Prodajem
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара
C.T. Toraksa
Поштујте правила пре давања крви на анализу
Adaptacija
„Буђење пацова“ – ново рухо филмског класика Живојина Павловића
slobodan izbor ishrane
Главни град Финске избацује месо како би заштитили климу, осим у ретким изузецима
Prijava za kviz Slagalica
Пријавите се