Родно осетљиви језик изазива отпор, да ли смањује неједнакост

Од јуна следеће године примењиваће се одредбе Закона о родној равноправности, које се односе на родно осетљиви језик. Надлежно Министарство покренуло је друштвени дијалог представника државне управе, академске заједнице и цивилног друштва, како би се дошло до најбољих решења за увођење и примену најављених измена.

Родно осетљиви језик изазива отпор, да ли смањује неједнакост Родно осетљиви језик изазива отпор, да ли смањује неједнакост

Време је изгубљено на питање зашто не родно осетљиви језик, уместо како до њега. То је утисак неколико учесника првог друштвеног дијалога о тој теми. Извесно је да ће решење морати да се нађе, јер то налаже Закон усвојен 2021. године. Чланови 37 и 44 на то обавезују органе јавне власти, образовне институције и медије, а за кршење одредби предвиђене су и новчане казне.

"Изазов је велики, свесни смо унутар Министарства осетљивости овог питања и различитих супротстављених ставова и зато на време отварамо расправу", истиче Томислав Жигманов, министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

Милана Рикановић из Агенције Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена у Србији указује да ми говоримо на начин који осликава реалност и да, ако наш говор не осликава стварно стање ствари, како каже, "ми доприносимо томе да су жене апсолутно невидљиве".

А жена је све више и све су успешније у занимањима које су раније обављали углавном мушкарци. Међутим, употреба назива свих занимања у женском роду неприхватљива је по мишљењу лингвиста и других представника струке из академије САНУ, Матице српске, Одбора за стандардизацију српског језика. Оцењују - измене нису у духу језика, а обојене су политички и идеолошки.

"У ЕУ је, наглашавам, препоручена употреба родно инклузивних речи, она није обавезна и то под условом да је у складу са језичком нормом коју описује, а не прописује језичка струка", наводи проф. др Виктор Савић, виши научни сарадник САНУ.

Проф. др Душка Кликовац с Филолошког факултета Универзитета у Београду каже да се слаже са сваком том изведеницом женског рода, и са ловкињом на крају крајева, али да није то проблем.

"Проблем је у томе што ми сваки пут морамо да кажемо и стручњак и стручњакиња. То оптерећује исказ, језик се побринуо да ми то не морамо да радимо", указује Кликовац.

Каква су искуства других земаља

Називи занимања у женском роду већ изазивају недоумице код оних који ће их примењивати. Смернице даје неколико приручника. Новине у језику су, кажу, изазвале отпор у многим земљама, али и смањиле родну неједнакост.

"Када постоје у друштву стриктно подељене друштвене групе и отпор увођењу родно осетљивог језика како би се одржао тај статус кво, они који припадају нижим хијерархијама одбијају употребу родно сензитивног језика сматрајући да ће их то додатно задржати у нижој позицији и подвлашћеном положају, сматрају да своје напредовање могу постићи и без употребе назива који би их карактерисали родно", оцењује др Јелена Ћериман, научна сарадница Института за филозофију и друштвену теорију.

У сарадњи са Владиним Координационим телом за родну равноправност, Министарство почиње да припрема смернице за примену родно осетљивог језика.

Током првог дијалога није постигнута сагласност, а нове прилике за то су у Новом Пазару 24. маја и Новом Саду 16. јуна. 

среда, 19. јун 2024.
24° C

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије