Родно осетљиви језик изазива отпор, да ли смањује неједнакост

Од јуна следеће године примењиваће се одредбе Закона о родној равноправности, које се односе на родно осетљиви језик. Надлежно Министарство покренуло је друштвени дијалог представника државне управе, академске заједнице и цивилног друштва, како би се дошло до најбољих решења за увођење и примену најављених измена.

Време је изгубљено на питање зашто не родно осетљиви језик, уместо како до њега. То је утисак неколико учесника првог друштвеног дијалога о тој теми. Извесно је да ће решење морати да се нађе, јер то налаже Закон усвојен 2021. године. Чланови 37 и 44 на то обавезују органе јавне власти, образовне институције и медије, а за кршење одредби предвиђене су и новчане казне.

"Изазов је велики, свесни смо унутар Министарства осетљивости овог питања и различитих супротстављених ставова и зато на време отварамо расправу", истиче Томислав Жигманов, министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

Милана Рикановић из Агенције Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена у Србији указује да ми говоримо на начин који осликава реалност и да, ако наш говор не осликава стварно стање ствари, како каже, "ми доприносимо томе да су жене апсолутно невидљиве".

А жена је све више и све су успешније у занимањима које су раније обављали углавном мушкарци. Међутим, употреба назива свих занимања у женском роду неприхватљива је по мишљењу лингвиста и других представника струке из академије САНУ, Матице српске, Одбора за стандардизацију српског језика. Оцењују - измене нису у духу језика, а обојене су политички и идеолошки.

"У ЕУ је, наглашавам, препоручена употреба родно инклузивних речи, она није обавезна и то под условом да је у складу са језичком нормом коју описује, а не прописује језичка струка", наводи проф. др Виктор Савић, виши научни сарадник САНУ.

Проф. др Душка Кликовац с Филолошког факултета Универзитета у Београду каже да се слаже са сваком том изведеницом женског рода, и са ловкињом на крају крајева, али да није то проблем.

"Проблем је у томе што ми сваки пут морамо да кажемо и стручњак и стручњакиња. То оптерећује исказ, језик се побринуо да ми то не морамо да радимо", указује Кликовац.

Каква су искуства других земаља

Називи занимања у женском роду већ изазивају недоумице код оних који ће их примењивати. Смернице даје неколико приручника. Новине у језику су, кажу, изазвале отпор у многим земљама, али и смањиле родну неједнакост.

"Када постоје у друштву стриктно подељене друштвене групе и отпор увођењу родно осетљивог језика како би се одржао тај статус кво, они који припадају нижим хијерархијама одбијају употребу родно сензитивног језика сматрајући да ће их то додатно задржати у нижој позицији и подвлашћеном положају, сматрају да своје напредовање могу постићи и без употребе назива који би их карактерисали родно", оцењује др Јелена Ћериман, научна сарадница Института за филозофију и друштвену теорију.

У сарадњи са Владиним Координационим телом за родну равноправност, Министарство почиње да припрема смернице за примену родно осетљивог језика.

Током првог дијалога није постигнута сагласност, а нове прилике за то су у Новом Пазару 24. маја и Новом Саду 16. јуна. 

четвртак, 08. јун 2023.
25° C

Коментари

Operacija ingvinalne kile
Одговори лекара, 21. 6. 2014.
Pornografija
Зависност од порнографије нема никакве везе са сексом, тврди терапеут
Zujanje
Зујање у ушима није безазлено
Paraplegija
Прва операција кичмене мождине матичним ћелијама у Србији!
Zujie vec 10 godina, and counting
Зујање у ушима није безазлено