Демонстрације против Тројног пакта плебисцитарна реакција српског народа

Ристић оцењује да су масовне демонстрације пре тачно 82 године су један од најзначајнијих догађаја за српски народ у 20 веку. То је тренутак када је народ суочен са каталаклизмом коју у тренутку не може да сагледа, говори одлучно "не" Тројном пакту, додаје Ристић.

Према његовим речима, одлука српског народа да антифашизам буде његов истројиски избор скупо је коштао кроз бројне злочине и геноцид који је претрпео у Независној држави Хрватској.

"То је народна, плебисцитарна реакција Срба, будући да су демонстрације у тадашњој Краљевини Југославији организоване у деловима земље где готово искључиво живе Срби", наглашава Ристић.

На процене да је на улицама било од 60 до 100.000 људи у Београду који је 1941. имао 350.000 становника, Ристић каже да није довољно прецизна али да је свакако импресивна маса људи.

"Демонстрације су и реакција на све оно што су симболизовале нацистичка Немачка, фашистичка Италија и њихови сателити у том тренутку, који су окруживали Југославију, сви осим Грчке", додаје Ристић.

Подсећа да су Немачка, Италија и њихови сателити извршили здружени напад на још тада једине две слободне краљевине у Европи, Југославију и Грчку.

Указује на то да оно што се зна на основу историјских извора, Адолф Хитлер жели да напад на Београд буде одмазда за победе и успехе српске војске у Првом светском рату.

"Догађаји око пуча су вишеслојни. Утицај Велике Британије на организвање пуча је велики, било је битно за Лондон да се смањи интензитет битке за Британију и зато је вршен огроман прититсак да се Југославија сврста на страну савезника како би се отворио нови фронт", каже Ристић.

Наглашава да је кнез Павле тражио гаранције да уколико Југославија уће у рат да ће добити помоћ савезника. "У Британији се инсистирало да Југославија уђе самоубилачки у рат, у тамошњој јавности убрзо излазе информације да је Лондон 'купио' отварање фронта."

Ристић наводи да британски историчари кажу за Винстона Черчила да је био спреман да за безбедност једног Британца угрози и поништи безбедност читавих народа, у овом случају реч је о Краљевини Југославији.

Са друге стране, Ристић напомиње да је 27. март извориште истинског родољубља и слободарства и да за народ није било дилеме да се приступање Тројном пакту одбаци.

Суђење Александру Леру

Говорећи о суђењу команданту бомбардовања Београда, немачком генералу Александру Леру, Ристић каже да му се судило у садашњој згради Југословенске кинотеке у Узун Мирковој улици када је и 1947. године осуђен на смрт као највиши официр коме је тада суђено.

Лер, који је одговоран за бројне злочине, по оцу је био Аустријанац, по мајци Украјинац, рођен је у Турну Северину у Румунији, док је средњу школу завршио у Панчеву.

"Порука послата тим суђењем је да злочин упркос свим својим последицама мора бити санкционисан. Многе нацистичке и квинслишке злочинце није стигла правда па је на историчарима остало да их квалификују и означе као такве", истиче Ристић.

Ристић закључује да је важно да је читавом низу ухваћених злочинаца на тлу и ван тадашње Југославије суђено баш у Београду где је почео рат тродневним, бестијалним бомбардовањем.