У пожарима од почетка године страдало 35 особа - да ли непоштовање закона долива уље на ватру

Противпожарни апарати, хидрантски ормарићи, црева и остала опрема у случају пожара, ретко могу да се виде у већини стамбених зграда. Међутим, већ шест година од усвајања Закона о становању тај посао је на управницима зграда, који морају да их обезбеде.

Противпожарни апарат кошта најмање 70 евра, а њихову набавку финансирају станари. Колико је важан, станари схвате тек када избије пожар.

"Што се тиче старих зграда, ми смо предузели све мере противпожарне заштите где су постављења хидрантска црева, млазнице, вентили, постављени су противпожарни апарати ф-6, и оформљена је хидрантска мрежа, под притиском је и тај систем је у функцији. У новим зградама су савремени системи техничке заштите", каже Горан Вуловић, професионални управник у Крагујевцу.

Драган Шимшић, председник Удружења "Крагујевачки кућни савет" апелује на грађане да размисле и уговоре полисе осигурања са осигуравајућим друштвима која би, између осталог, обухватала и ризик од пожара.

"Нa месе;ном нивоу то излази од 100 до 200 динара у зависности од тога који је ризик обухваћен и колико је обимна та полиса осигурања. То не представља велики трошак у односу на оно шта обезбеђује", напомиње Шимшић.

Из Сектора за ванредне ситуације кажу да, кад стигну на локацију, често не могу да приђу згради у којој букти пожар.

Александар Радосављевћ из Управе за ватрогасно-спасилачке јединице каже да веома често проблем представљају паркирана возила, непрописно постављење жардињере, рампе.

"Доста често екипе ватрогасаца не могу да приђу до самог места пожара, то посебно представља проблем за специјална возила наменејна за спасавање и рад на висинама која морају да приђу непосредно до објекта. Да би стамбене зграде добиле употребну дозволу наша инспекција Сектора за вандредне ситуације мора да утврди да су испоштовани сви прописи захтевани законом о заштити од пожара", каже Радосављевић.

У пожарима се највећи број жртава угуси од дима а не страдају од ватре, зато је, кажу струцњаци, при зидању важно користити материјале који приликом горења не продукују дим.

Марија Илић, менаџер из "Кнауф инсулејшн Србија" каже да за разлику од материјала који се испитују на реакцију на пожар, постоје системи који се испитују на отпорност ка пожару.

"Шта је битно, да тај укупан систем који испитујемо, као што је рецимо један преградни зид, који се састоји из гипс картонских плоча, из неке минералне вуне као испун, из неке цигле или блока, буде отпоран на пожар, у одређеном временском периоду, то може бити 30 минута, 60, 90, 120, 180 минута. Шта значе ти минути, значе да се за то време тај зид неће срушити гарантовано и за то време можете да евакуишете људе из објекта који је захватио пожар", каже Марија Илић.

Закон о планирању и изградњи, а нарочито подзаконска акта, увели су ред у ту област. Школе, вртићи, болнице, домови здравља морају да буду изоловани негоривим материјалима.

Александра Дамњановић из Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре каже да технички прописи постоје и за све нове објекте се примењују све мере пожарне заштите.

"Проблем су стари објекти јер су изграђени у време када се није захтевало поштовање стандарда који сада важе у пожарству. Ту нема много помоћи, практично апелује са на управнике стамбених заједница да се старају да зграде одржавају у текућем стању, да инвестиционо одржавање предузимају, јер то је једина гаранција", рекла је Дамњановићева.

Не мање битна јесте контрола радова јер није реткост да се пројектована решња промене у фази извођења - што свакако не би смело да буде на штету сигурности објеката од пожара.