Српска дијаспора у Русији – како на њих утиче рат у Украјини

Оне који су у Русију отишли по знање сачекале су непланиране околности. Ипак, повратак у Србију, барем за Крушевљанку Анастасију Стоиљковић није био опција. Студенткиња је сликарства која за џепарац зарађује у једном ресторану. Са осталим српским студентима у Москви одржава блиске контакте, као и са онима који тек планирају да дођу.

"Доста су скупље карте, морам да пишем зајавку факултету ако желим ван Русије. Студентима се даје виза на годину дана, и путовање је под знаком питања, али за две године ће се, надам се, смирити ситуација", каже Стоиљковићева.

И српски угоститељи примећују промене, али различитог порекла.

"Кад је почела ова операција скочиле су цене, пала је рубља, то је трајало два месеца, па се све вратило на своје", каже Предраг Рајковић из ресторана "КТ биро".

Срба у Москви има мање, посебно од 2018. године. У години за нама мање је и посла за грађевинце, па је и тај привремени део српске заједнице у Русији нешто мањи.

Архитекта Веселин Савићевић каже да остао јер је стање у Европи и код нас тешко, а да у Русији има разрађен посао.

Црква Светих Петра и Павла је место окупљања

Место окупљања им је црква посвећена Светим апостолима Петру и Павлу. Грађена у 18. веку, после Октобарске револуције била је затворена. Након 1999. године, када је обновљена, поново је почела да прима вернике.

Архимандрит Александар Котев каже да највише долазе Руси, јер су они у Москви и најбројнији, али има и Срба, нажалост, мање него раније.

"Овде се заједно молимо, Руси и Срби разговарају, друже се, слушају беседе, поготово кад су велики празници, попут Божића или Ускрса", додаје Котев.

Кроз историју, било је Срба који су оставили велики траг на руску културу и науку.

Један од њих био је српски монах Лазар Хиландарац. Почетком 15. века осмислио је и поставио први јавни часовник у Русији.