Како живе избегли Украјинци у Врању

Неизвесност су заменили сигурношћу - Украјинци који су у Центру за азил у Врању сећају се почетка сукоба. Нерадо гледају ратне сцене, разрушену инфраструктуру. У контакту су са члановима породице који су остали у домовини.

Евгенија Тур из Харкова каже да је њена тетка још увек тамо. "Ја сам овде са децом и мајком. За сада не планирамо да се вратимо, али бих волела да се што пре заврши рат. Задовољна сам овде, добри су услови, одлична је школа", наводи Турова.

Виталиј Пристансков из Чрновца истиче да су одлично примљени. Полиција нам је помогла да дођемо до центра. "Свиђа ми се и храна, једино имам жељу да радим, али још увек чекам документа. У Украјини ми је породица, у контакту смо, они су добро", додаје Пристансков.

Рођени Панчевац: Тамо немамо где да се вратимо

Из Украјине је прошлог фебруара дошао и Јанош Kерекеш, родом из Панчева. У Врању је десет месеци, са супругом која је из Украјине, и двоје деце. Најстарији син је још у Ужгороду.

"Дуго година сам живео у Украјини, овај рат нас је натерао да се поново вратим у своју земљу. Није ми жао што сам у својој држави, што сам са својом породицом. Тамо немамо где да се вратимо, све смо изгубили, тако да нема смисла да се враћамо, деца ми иду овде у школу", истиче Керекеш.

Већина становника Центра је више месеци ту. Деца иду у школу, имају устаљене активности, одрасли желе и да раде.

Слободан Савовић из Kомесаријат за избеглице и миграције каже да су услови смештаја одлични. "Наравно, не могу да буду задовољни кад су толико далеко од својих кућа, али ми се трудимо да им овде олакшамо боравак колико год је то могуће".

Избеглим Украјинцима боравак олакшавају радионице за децу и одрасле, ИТ кутак...

Kомесаријат за избеглице и миграције помаже и Украјинцима на приватним адресама, готово четири и по хиљаде породица добило је пакете хране, 1.200 Украјинаца добило је привремену заштиту.