Шта младе у Србији највише брине и како држава да им помогне

Четврти пут млади у дијалогу са премијерком Аном Брнабић упознали су је са проблемима са којима се суочавају. Правио се и пресек постигнутог. Од последњег је Усвојена национална стратегија за младе до 2030. Чека се на усвајање акционог палана. Рок је до априла.

Млади пре свега у први план стављају питања економског и стамбеног осамостаљивања.

"Свега 12 одсто зарађује преко 80.000 што они сматрају довољним за једва достојанствен живот", каже Аница Стаменковић из Кровне организације младих.

Подаци показују да 20 одсто младих ради на црно, док 30 одсто њих чека и до две године на први посао. У томе треба да помогне јединствен информациони систем просвете. План је да пружи увид и повеже школе и факултете са тржиштем рада.

"Међу студентима који су дипломирали 2021. године до данас је њих 66 одсто запослено, са првом просечном платом 112.029 динара, нешто око 955 евра. Просечно су након факултета на посао чекали 3,8 месеци", истиче премијерка Ана Брнабић.

Србија се стратегијом запошљавања до 2026. обавезала да примени програм за младе. До тада, млади предлажу измене у стратешком оквиру и да се подигну капацитети институција.

"НСЗ није препозната од стране младих и нема капацитете да спроведе програм као што је то потребно", наводи Давид из Чачка.

Програм гаранција за младе у земљама Европске уније спроводи се од 2013. и смањио је незапосленост младих на 15 одсто. Обавезује државу да четири месеца након завршетка школовања обезбеди младима посао, или обуку, наставак образовања.

"Што се тиче самог процеса који је као што смо чули кренуо 2022, годину дана након тога и даље не знамо шта је са имплементацијом", рекла је једна од струденткиња.

Премијерка одговара да подаци показују да је у последњем кварталу 2022. године незапосленост младих у Србији била 18,7 одсто, док је пре 10 година износила 51,5 одсто.

Промене се очекују и од Закона о радним праксама, и оног о волонтирању. Њихово усвајање најављено је до краја године.