Закон о планирању и изградњи до сада мењан десет пута, шта је спорно у новом предлогу измена

Од усвајања, 2009. године, Закон о планирању и изградњи мењан је 10 пута. О предложеној, једанаестој измени, одржана је завршна јавна расправа, а кључна замерка је на планирано укидање плаћања накнаде за конверзију земљишта из права коришћења у право својине.

У препуној сали Привредне коморе Србије највише се полемисало о могућности да инвеститор који је купио неки објекат бесплатно дође до својине над земљиштем на којем се он налази.

"Уставни суд је у својим одлукама назначио да се право коришћења тих правних лица може, али не мора, дакле може се претворити у право својине само уз плаћање тржишне накнаде. Ово што се сада предлаже је само један потпуно неразумни гест, чин државе која поклања да се не зна колику вредност, да се не зна колике површине. Једна врста предлагача говори о 5.000 локација, Министарство говори о 5.000 хектара или обрнуто у корист једног малог броја људи", навео је Миле Антић из Мрежа за реституцију.

"Уколико неко не мења намену комплекса, уколико остају објекти у постојећим габаритима, онда наравно и ти трошкови које треба да плати за земљиште не би требало да буду велики, али уколико неко мења намену и уколико на том земљишту сада гради нове стамбено-пословне комплексе, онда је дефакто њему земљиште поклоњено", наглашава архитекта Бранка Бошњак.

Сви који би да нешто граде морају да купе земљиште што улагање поскупљује у просеку за 30 одсто, кажу противници предложених измена, наводећи да би се тако власници приватизованих предузећа ставили у привилегован положај.

"Законом није предложено укидање директно Закона о конверзији уз накнаду, али је речено које категорије лица практично више немају обавезу да плате накнаду за претварање права коришћења на грађевинском земљишту у јавној својини у право својине. Четири категорије ће бити под посебним режимом и за њих није предвиђено ослобађање – то су земљорадничке и стамбене задруге, друштвена предузећа, спортска друштва и удружења и анекс Г, односно сва лица на која се примењују разни споразуми о сукцесији", истиче Александра Дамњановић из Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

Новина је и да ће информације о локацијама издавати и јавни бележници, јер се на њих преноси део овлашћења са државних институција. У Министарству грађевине обећавају да ако се нацрт усвоји, сви подзаконски акти биће донети у року од 60 дана. Наглашавају – у земљи је активно 120.000 градилишта и циљ је да се задржи тренд раста у грађевини.