Доброта се дељењем умножава – како племенити пекари помажу најугроженијима

Kада су сазнали да постати родитељи, власници једне пекаре у Земуну, Вишеслава и Миломир Мијаиловић, одлучили су своју радост поделе са другима. Свог Срећка чекали су 18 година и 248 дана. 

"Знате како, живимо у таквим временима, просто ми нисмо дуго деце имали, али то је била једна симболична цена, ето хтели смо да се једноставно похвалимо да ћемо и ми једнога дана постати родитељи и из тих разлога смо направили акцију: један динар ивањичка кромпируша за труднице", навео је Миломир Мијаиловић.

У плану им је да питу трудницама поклањају до Срећковог 18. рођендана.

Традицију даривања хлеба започео је пре четири деценије и власник једне пекаре у Лешници код Лознице. Сада то раде његови синови и мештани тврде да из те пекаре нико није изашао гладан.

"Дај другима, Бог ће и теби дати, и тако је било, давали смо свима, у тежим временима више, сад је опет мало срећније време, али има опет неко је гладан, а кад му је пун стомак, он је сретан", навео је Зоран Тешић, пекар из Лешнице код Лознице.

Доброта станује и у Kикинди. Тамо је један Зрењанинац одлучио да сваки дан оставља пите за оне који немају довољно новца.

"Задовољан сам са оним што увече видим, јер причао сам и с тим људима што узимају, они су на социјалној помоћи. Не знам колико ће то помоћи, али мени значи емотивно", истакао је Жељко Станисављев, пекар из Кикинде.

"Пуно ми значи, ја имам рак и мој унук има рак. Хвала лепо што увек добијем кад улазим и тражим увек је јако пријатно", навела је Катица Валент.

Осим власника, често и муштерије купе питу више, па је оставе за оне који немају довољно. И доброта тако расте, што се више дели.