Писмо Драгана Бујошевића министарки Маји Гојковић: Позориште и те како уткано у програме РТС-а

Жалим што су због „судбине“ ТВ театра непотребно узнемирени и јавност и РТС и због олаког заборава свега шта је РТС урадио и ради као једина телевизија са националном фреквенцијом која има озбиљан културно-уметнички програм.

Позориште је и те како уткано у програме РТС-а. Оно се не налази само у Културном дневнику као вест, извештај, интервју, репортажа него и у централном Дневнику у 19.30, у свим емисијама Редакције за културу, сталним хроникама Битефа и Стеријиног позорја, у редовној емисији „Читање позоришта“, као и репортажама које Мира Адања Полак прави са гостовања наших позоришта по иностранству.

Посебно издвајам серијале посвећене позоришту. „Театрологике“ су у 35 епизода представиле најзначајније позоришне ствараоце, а „Метаморфозе“ већ у трећој сезони настоје да упознају оне које то занима са дешавањима на даскама које живот значе.

Сваке године снимамо и две до три представе са Фестивала игре.

Са Битефом РТС има одличну сарадњу и сваке године снимамо по једну представу, пошто претходно управа фестивала реши сва ауторска права са извођачима.

Врхунац те сарадње и посвећености РТС-а позоришту јесте директан пренос у трајању од 24 сата представе „Олимп“ сниман са 17 камера уз ангажовање око стотину запослених у јавном медијском сервису. Такав подухват није урадила ниједна друга телевизија на свету.

Србија има озбиљан проблем ако се чување позоришне баштине ослони само на РТС, односно ако је РТС једини који снима и архивира позоришне представе, што сасвим сигурно није његов превасходни посао, већ би пре свега требало да буде задатак и дужност Позоришног музеја.

Тачно је да је РТС почео да снима позоришне представе 1967. године, али је било година у којима није снимио ниједну представу ‒ 1976, 1985, 1988, од 1991. до 1995. године. У почетку, снимане су две-три, највише четири представе. „Златни период“ је од 2014. до 2019, када су снимљене 44 представе. Већина представа, 216, јесу са репертоара београдских позоришта односно позоришних фестивала, а само 24 представе осталих театара у Србији.

Сваки позоришни посленик би на основу списка снимљених дела одмах уочио да бројне представе описиване као „епохалне“, „митске“ и „непоновљиве“ никада нису одигране пред камерама РТС-а. Позоришта одлучују о томе шта ће дозволити да се снима ‒ не постоји сагласност да то буду најбоље и најзначајније представе из претходне сезоне.

Коначно, проблематичан је и квалитет снимака. Добар снимак подразумева да телевизијски редитељ детаљно раскадрира позоришну представу, за шта је потребно да је претходно неколико пута гледа. Потребани су и расвета и камере и изузетно умеће телевизијског редитеља и да се, поред свега набројаног, још догоди и магија па да снимак успе јер је свака представа другачије одиграна, у свакој је неки нови детаљ. Али ни најбољи снимак никада неће моћи да ухвати ону емоцију и атмосферу која лебди у позоришту и због које оно и постоји и због које се у њега одлази.

У Плану за производњу програма за 2023. годину који је усвојио Управни одбор, РТС није предвидео снимање позоришних представа.

Ипак, верујем да можемо наћи привремено решење. РТС ће основати комисију од позоришних делатника који ће из репертоара 2022. изабрати пет најбољих представа. РТС ће ангажовати (уступити) своје људе, технику, продукцију и постпродукцију. У договору са позориштима, а у зависности пре свега од распложивости техничко-продукцијских капацитета, са театрима бисмо се договорили о датумима снимања (искуство показује да су неке представе снимане у више наврата). Позоришта треба екипи РТС-а да обезбеде решавање свих права аутора, извођача, лица која учествују у производњи представа, као и енергије, простора за тонске пробе, кадрирање и снимање.

Пошто Ваше писмо нисам доживео као ометање независности и самосталности уређивања програма РТС-а него као бригу за бољим чувањем и изучавањем позоришне баштине, слободан сам да предложим трајнија решења од повременог РТС-овог снимања представа.

Нека се под патронатом Позоришног музеја оснује комисија која ће бирати најзначајније представе које би онда Музеј са својом опремом снимао по целој Србији. У томе би Музеј могао да сарађује са факултетима који стварају редитеље, тонце, сниматеље, монтажере. То је први, најнеопходнији корак.

Други, много бољи јесте да покушате да Министарство културе помогне позориштима да набаве опрему да снимају своје представе и истовремено их стримују како бисмо, на пример, Ви и ја, могли у сали неког биоскопа или позоришта у Београду да гледамо представу која се у том тренутку игра у Крушевцу, Суботици, Врању, а људи из целе Србије могли да виде цео репертоар београдских позоришта.

С поштовањем,

Београд, 13. 2. 2023. године

Генерални директор ЈМУ РТС

Драган Бујошевић

Писмо министарке културе Маје Гојковић генералном директору и председнику УО РТС-а

ЈМУ Радио-телевизија Србије

– Драган Бујошевић, директор

– Бранислав Кланшчек, председник УО 

Поштовани,

Министарству културе обратило се више личности из света културе, поводом најаве да ће Радио-телевизија Србије после више од пола века обуставити снимање позоришних представа.

Овим путем позивам вас да још једном размотрите наведену одлуку, имајући у виду да су, захваљујући снимцима РТС-а, многе позоришне представе доступне генерацијама које нису имале прилике да их погледају. Позоришна грађа која се на овај начин чува од заборава важан је материјал и за научни и истраживачки рад у области историје позоришне уметности.

Верујем да ће руководство РТС-а, уз стручну помоћ наших најважнијих позоришних кућа, успети да установи принципе и механизме за будуће снимање позоришних представа, што би било од вишеструке користи за очување овог важног дела културног наслеђа Србије.

С поштовањем,
Потпредседник Владе и министар
Маја Гојковић