Сваки трећи хектар државне земље се не обрађује, пољопривредници предлажу решење
Недавно је најављено да би, први пут после Другог светског рата, Србија могла да има комплетан списак државне имовине. Поред надлежне републичке Дирекције за имовину, евиденцију о томе воде и други органи. Тако Управа за пољопривредно земљиште има јединствени регистар. У њему пише да је у власништву државе око 395 хиљада хектара земљишта, које даје у закуп. Власник је и 75 хиљада хектара пашњака, али, они су дати селима на коришћење. О ефикасности коришћења тог земљишта извештај је објавила Државна ревизорска инситуција.
У власништву државе је 470 хиљада хектара земљишта. Они који су закупци, опомињу да се у неким деловима Србије половина земљишта не користи, јер није обрадиво.
Пољопривредник из Сечња Вукашин Баћина каже да су предложили министарки да се то земљиште изда на 10 до 15 година, по нула динара.
"Ја претпостављам као произвођач да би неко од нас узео то земљиште и привео га култури, а овако све док то земљиште не буде понуђено на 15 година за нула динара, неће га нико узети, јер нема економске рачунице", објашњава Баћина.
Сваки трећи хектар државне земље нико не обрађује
И такво земљиште ушло је у извештај Државне ревизорске инситуције, која наводи да сваки трећи хектар државне земље нико не обрађује.
"Од расположивог пољопривредног земљишта у државној својини за давање у закуп и на коришћење, уговорима је дата површина од 264.929 хектара, док је земљиште које није дато у закуп и на коришћење, а које је необрађено, 35 одсто", наводи ДРИ.
На извештај ревизора, са два приговора, реаговала је Управа за пољопривредно земљиште. Не споре наводе о 30 одсто државне земље која није у закупу, али споре све друго.
Бранко Лакић из Управе за пољопривредно земљиште објашњава да се ту ради о земљишту које по својој природи и по дефиницији закона о пољопривредном земљишту јесте необрадиво пољопровредно земљиште и чија обрада, у смислу коришћења као оранице, јесте законом строго забрањена.
"Државно земљиште нудимо путем дигиталних апликација, које гарантују максималну транспарентност поступка и немогућност било каквих незаконитих утицаја са стране на законито спровођење поступка. И управо то је анимирало пољопривреднике, ми сада имамо рекорде површине у закупу, нарочито у овом проценту, 70 одсто земљишта је у закупу", истиче Лакић.
Једино пољопривредно земљише у потпуности пописано
Тако је за разлику од све државне имовине, једино пољопривредно земљише у потпуности пописано. Постоји јединствени регистар, а свако ко је заинтересован може да лицитира за земљиште.
Вукашин Баћина напомиње да је пре увођења електронских лицитација било великих проблема, пошто су локалне самоуправе имале простора за корупцију, што се, каже, и дешавало и са чиме су сви упознати.
"Ово сад што је уведено, то је добро за све нас пољопривреднике, јер једноставно не може више нико да нас уцењује. Ми имамо приступ свим парцелама, имамо приступ ценама. Нашу цену коју ми понудимо електронски знамо само ми, до дана отварања и нико више", објашњава Баћина.
Од државног земљишта које се не даје у закуп је и 68 хиљада хектара пашњака и 25 хилљада хектара у заштићеним подручјима.
Коментари