Да ли ће жене постати лидерке у "мушким" занимањима - за које послове се највише интересују

Постоји потенцијал за преквалификацију жена за занимања која су некада била превасходно мушка. Могућности да се овим добро плаћеним пословима, у којима влада дефицит радне снаге, баве и жене, још један је начин да се ослободимо стереотипа о родној равноправност.

Наташа Петровић је из Алексинца, фудбалерка је,  асистенткиња у школи, председница Удружења Ромкиња "Нада", а прошла је обуку за рад на багеру. 

Тренутно каже само има дозволу за управљање багером, али истиче да воли да вози и то јој је најбитније.

"Сматрам да ја добро возим ауто, не знам механику, али сам веома спретна с аутом. Сада су машине све иноватније тако да то све лаганије иде и све је компјутерски", сматра Петровићева.

На обуку за рад на багеру, пријавила се јер нема стални посао. У школи  ради као педагошки асистент и обнавља јој се уговор на годину дана, а као тренер у женском клубу "Морава" из Житковца ради без хонорара, јер то воли.

Фудбал гради карактер и код дечака и девојчица

Иначе, Наташа је била и омладинска репрезентативка у фудбалу. Има УЕФА Ц лиценцу, тако да је квалификована да ради са децом.

"То волим, 13 година сам играла фудбал. Кад погледам да су девојчице данас на улици,  да немају шта да раде, ипак на терену та два сата квалитетно проводе", истиче фудбалерка.

Више има проблема с родитељима девојчица да их убеди и наговори да оне тренирају фудбал. 

"Алексинац је рурална средина, а Житковац је три километра удаљен и веома је тешко убедити родитеље да је фудбал и за девојчице. Било који спорт, не само фудбал, правилно развија психофизичку спремност и код девојчица и дечака.  Док убедимо родитеље то је мало већи процес, а фудбал је нешто што гради карактер, фер-плеј, тимски рад, другарство", указује Петровићева. 

Сматра да жене могу све и да подједнако раде сваки посао раме уз раме с мушкарцима.

Зашто је потребно рушити стереотипе

Драгана Добросављевић указује на проблем недостатка мајстора и да жене власнице грађевинских фирми већ две године истичу да су великом дефициту са радницима.

Зато је Удружење пословних жена покренуло пројекат "Образовање, запошљавање, елиминисање родних стереотипа, подизање свести и партнерство".

"Наше чланице су покушавале да те раднике, увозе, обучавају, нуде разне олакшице да уче грађевинска занимања. Видели смо да је толики дефицити не само у грађевинским занимањима, него и у информатичким занимањима где постоји родни јаз", истакла је Добросављевићева.  

Указује да се девојкама из унутрашњости, попут Алексинца, али и многих других места не саветује да иду на информатичка занимања, јер постоје, како објашњава занимања која су традиционално, стереотипно мушка.

"Нама су жене чланице пословног удружења рекле - "хајде да пробамо са женама". Тако да жене помажу мушкарцим увелико. Пробали смо овим пројектом да утичемо на свест жена, али и њихових мушкараца, мужева, очева, браће да се не противе томе, јер жене могу од тога да зарађују", истиче менаџерка.

У пројекту је учествовало преко 200 жена, а обухватао је обуке за 12 различитих заната, међу којима су молери, постављачи тапета, керамичари, подополагачи.

"Имамо назнаку да ће једна деојка из Суботице и да се запосли, а  онда очекујемо да те прве буду и лидерке и да даље разбијају стереотипе", поручује Добросављевићева.