Станисављевић: Прилив миграната није алармантан, попуњено 45 одсто капацитета

Комесарка за избеглице и миграције Наташа Станисављевић каже да је тренутна попуњеност прихватних центара у Србији 45 одсто од укупних капацитета.

"У овом тренутку у Србији је отворено 16 прихватних центара, од тога је седам за азил, а остало су прихватни центри. У њима тренутно борави 2.655 миграната и можемо рећи да смо ми на 45 посто попуњености укупуних капацитета Србије. То вам довољно говори да у Србији није алармантна ситуација када је у питању прихват миграната. Постоји још довољно капацитета у случају повећаног броја долазака", рекла је Наташа Станисављевић.

Зима је, већина избеглица је прешла хиљаде километара. Има ли довољно гардеробе, намирница?

- Набављено је довољно, што путем самих донација које смо добили када је у питању ћебад, гардероба, лична хигијена, али и све оно што је потребно да би један центар функционисао. Србија је показала да се одговорно поступа када су у питању миграције.

Према извештају, током 2022. године више од 120.000 избеглица је прошло кроз Србију, што је двоструко више него током 2021. Одакле најчешће долазе, где најчешће иду? Шта им је циљ?

- Дуплиран је број миграната који је прошао кроз Србију, у односу на 2021. када је било 60.000. Пет земаља порекла које су биле најзаступљеније у 2022. су Авганистан, Сирија, Мароко, Пакистан и Бурунди. Када су у питању њихове крајње дестинације, можемо само да претпоставимо које су и до сада су то углавном биле земље западне Европе. Током 2022. је просечно задржавање било краће, 16 дана. Што указује да је Србија апсолутно била трназитна земља.

То не важи и за оне који су протекле године дошли из Украјине и Русије. Колико их је дошло од почетка сукоба у Украјини?

- Према подацима, више од 145.000 Украјинаца је ушло у Србију. Србија је омогућила привремену заштиту. Када је питању сам прихват грађана, омогућен им је смештај и Комесаријат је одвојио један прихват у Врању и ту борави 72 грађана.

У току 2022. године, свега 10 особа је добило статус избеглице, 25 позитивно решење о заштити. То је више него иначе, али иначе је то мало. Неке од примедби које су се могле чути јесте да постоји недостатак правих информација у прихватним центрима у Србији. Како то функционише? Колико је компликована процедура?

- Свака држава на свој начин регулише статус. Процес мора да траје, јер ви преиспитујете одређене стававе, али од тренутка када изразите намеру да сте тражилац азила, ви добијате најпотребније, приступ смештају. У свим центрима се налаже и флајери одштампани на језицима одакле долазе.

Од 2015. године је преко милион и по миграната прошло кроз нашу земљу, погледајте колико њих је затражило азил. Апсолутно ми њима јесмо транзитна земља.

Број ирегуларних миграната у Србији је готово удвостручен у односу на прошлу годину. Претходних месеци смо могли да чујемо да Србија неће бити полигон за мигранте. Најављена је оштрија контрола граница, да ли се очекује и промена политике када је у питању број прихватних центара?

- Они ће док траје зимски период бити на овом нивоу, јер ми морамо бити спремни у случају већег прилива. Тако да ми остајемо на овом броју који јесте. Политика према мигрантима је иста, да је она остала и хумана и одговорна према онима који пролазе кроз њену територију и онима који се овде налазе.

Али са друге стране, ми имамо нулту толеранцију према онима који су злоупотребили гостопримство. Догађаји који су се десили на северу наше земље су неприхватљиви. Закони наше земље се морају поштовати.