Може ли нова мера Тужилаштва да обузда дивљу градњу

Они који граде без дозволе нису хтели пред камеру РТС-а. Панчевачки градитељи тврде да код њих нема дивље градње и да им је лична карта на градилишту управо добијена грађевинска дозвола.

"Мислим да су савесни инвеститори у питању, да сви раде и у оквиру грађевинске дозволе тачне квадратуре. Чуо сам да у Београду тога има, у Панчеву нема", каже Љупко Кутањац, ДОО Кутко-Панчево.

Нелегална градња највише се исплати у престоници. Само од ступања на снагу Закона о озакоњењу, односно за нешто више од седам година, озакоњено је око пола милиона квадратних метара дивље градње, чија је процењена вредност на тржишту некретнина око милијарду евра.

"Највећи проблем су направиле грађевинске инспекције које су лажирале записнике о изградњи објеката јер они су направили записник и поред чињенице да објекат у то време није ни постојао на тој парцели и то може да се провери и простим увидом у сателитски снимак", каже консултант за некретнине Сима Стокић.

За несавесне градитеље казне су благе, све чешће се склапају договори о признању кривице, а пред судом одговара формални, а не стварни власник. Сруши се мали број таквих објеката, па је утисак да бесправна градња и даље цвета.

"У глави просечног човека где је годинама грађено све без грађевинске дозволе, огроман број објекат, некако се није стекао утисак да то што изградите без дозволе на крају неће бити ваше", сматра адвокат Марко Тешановић.

Равномерно распоређивање предмета

Прво и Треће основно јавно тужилаштво кршило је правила, јер су кривичне пријаве за нелегалну градњу стално додељивали истим заменицима јавних тужилаца. Због тога је Више јавно тужилаштво наредило да се убудуће предмети распоређују равномерно свим заменицима јавних тужилаца.

На територији тих тужилаштава су најскупља грађевинска земљишта на Врачару, Звездари, Старом граду, Новом Београду, Земуну.

Лазар Лазовић, заменик Вишег јавног тужиоца, каже да је уочено да се као учиниоци ових кривичних дела појављују лица која су заправо или издржавана лица или пензионери или лица која према примањима, по логици ставари, не би одговарала финансијском статусу једног инвеститора.

"У том смислу, није у довољној мери сигнализирано посебним одељењима за сузбијање корупције у Вишем јавном тужилаштву у Београду да постоје евентуално основи сумње за прање новца. У пракси смо имали пример да се као инвеститор једног релативно габаритног објекта појављује лице које за себе наводи да је издржавано", наводи Лазовић.

Да се коначно стави тачка на зидање без дозволе, Више јавно тужилаштво иницирало је да се убудуће и на оне који су евентуално осуђени за то кривично дело примени Закон о одузимању имовине проистекле из кривичног дела нелегалне градње. За то време они који су бесправно градили чекају нови Закон о легализацији, од којег зависи каква ће бити судбина објеката саграђених после 2015. и хоће ли бесправна градња и даље бити исплатива.