Мањак кованица за кусур и бакшиш – проблем и купаца и продаваца

Jедан, два или пет динара све чешће остављамо продавцима, уз познату реченицу – "задржите кусур". Иако ковани новац у Србији није пресудан за укупан платни промет, ипак није безначајан.

С друге стране, продавци раде по принципу: чист рачун – дуга љубав. Понекад раде и на своју штету.

"Заокружимо углавном на нашу штету. Ако треба да вратим пет, вратим десет, ако треба да вратим два, вратим пет, углавном да купац не буде оштећен", каже једна продавачица.

А колико ће кованица бити у промету, одређуjе НБС. То зависи и од трошкова израде, али у централној банци кажу да се воде и тиме да у промету буде довољно и кованог и папирног новца.

"Народна банка Србије обезбеђује довољне количине кованог новца свих апоена, како би у сваком тренутку могла да одговори захтевима банака како по количини кованог новца, тако и по његовој апоенској структури. Која количина кованог новца ће бити преузета од банака, зависи од њихових потреба, односно потреба њихових клијената за кованим новцем, наводи у саопштењу НБС.

Упућени кажу – на количину кованог новца утичу и навике потрошача. Многи гомилају, трговци чувају за враћање кусура, а све чешће се плаћа картицом.

"Посматрано из угла вредности, много су већи трошкови производње кованица мањих апоена. Ако посматрамо фиксну компоненту трошкова, она је иста, то су трошкови везани за покретање машина, варијабилни трошкови, како подаци завода показују, далеко су виши уколико говоримо о апоенима који су ниже вредности", каже Вељко Мијушковић са Економског факултета.

Кованица, тврде надлежни, ипак има довољно, тамо где не звецкају: у апликацијама за мобилно плаћање телефоном и на платним картицама.