Уместо хотела са више звездица, можете уживати у етно-селу, али и ту су потребни кредитни подстицаји

У Србији, најлепши крајеви су углавном ненасељени или имају мало становника. Процењује се да је око 200.000 кућа напуштено. Управо то је прилика за развој етно-туризма којим се тренутно бави око 710 домаћинстава. Држава помаже онима који би да се упусте у тај посао, а да би имали више гостију, нуди туристичке ваучере.

Златибор је најпосећенији туристички центар, али га вишеспратнице полако претварају у град. Околна села, срећом, још одолевају, јер мештани желе да сачувају традиционални начин градње по којем су познати.

Породица Тодоровић вратила се у село предака – Голово. Обновили су стару кућу из које се димњак опет пуши, поставили и соларне панеле. Био је то пионирски почетак етно-турзима. Најтежа препрека – испунити захтеве надлежних како би од државе добили субвенције.

"Сувласник имања је моја свекрва, њени стричеви и тетке нису се поделили између себе. Ми смо потписали уговор о закупу да бисмо могли да категоризујемо домаћинство, односно да категоризујемо објекат који издајемо, самим тим пошто земљиште није један кроз један, онда ми не можемо да тражимо субвенције од државе", рекла је Јелена Тодоровић из етно-села "Мало село Бојановићи".

Нерешени имовински односи су велики проблем у Србији, па стручњаци упозоравају да надлежни тај проблем морају много брже да решавају. Јер туристи из целог света су у потрази за нетакнутом природом и селом, а наша земља управо то има да понуди.

"Држава би могла да мапира прво у Србији шта су села у којима је могуће за кратко време постићи добар сеоски туризам, а исто тако преко својих привредних комора у другим земљама мапира оне циљне групе које јесу заинересоване за такву врсту одмора. Тако ће и наша села оживети не само кроз туризам као такав већ и кроз пољопривредни производњу", каже Наташа Павловић Бујас из агенција за маркетинг "Блумен груп".

Ресорно министарство определило је за ову годину два и по милиона евра за кредитне подстицаје. Највећи потенцијали до сада су се показали у Западној Србији, Подрињу и Шумадији, а последњих година и у општинама на Старој планини, пре свега са пиротске стране.

"Оснажујемо домаћинства која живе у тим крајевима да могу пристојно да живе од посла којим се баве. Такође, пружамо шансу останку младих људи у крајевима из којих доалзе, посебно због тога што је уочен тренд јер су то обично погранични крајеви, да имамо ту велики губитак становништва од пописа до пописа", истиче Урош Кандић, државни секретар Министарства туризма и омладине.

Много је још разлога који утичу на то да се домаћи, али и страни туристи, уместо хотела са више звездица, опредељују за такав вид уживања.