Експропријација, између жеља и суднице

Деценијама зарад општег интереса нестајала су села, градови, рушиле се куће, зграде, институције – да би се градиле бране, језера, путеви, пруге, болнице, школе. Последњих година због великих инфраструктурних пројеката држава је морала градећи пруге за велике брзине или ауто-путевe да исплати надокнаде многим власницима.

"Ми смо до сада урадили 600 километара експропријације и треба да радимо још 400 километара на делу од Матског Брега, то је на граници с Мађарском до границе с Румунијом, треба да урадимо од Пожеге до Котромана. Као број један је проблем пореска која даје цену за земљиште, проблем је кад се иде на суд, да ли је пољопривредно или грађевинско", наводи Зоран Дробњак, директор Путева Србије.

Иако се спроводи у складу са законом, с циљем да обе стране у процесу буду задовољне, много је оних који негодују.

"Хтели су да им се исплати већа цена у складу са законом, а на пример корисник експропријације није прихватио да је њихово земљиште грађевинско, иако су имали доказ о томе, имали су извод из планског документа. Међутим, корисник експропријације сматра да пошто је у катастру и даље пољопривредно да њима треба да исплати цену за пољопривредно", истиче Јована Сретковић, адвокат.

У Нишу спорна зграда некадашњег МИН Холдинга

Ситуација на терену отвара питања власничких односа, оставинских расправа, нерешених наследстава. У Нишу ће због измештања железничке пруге више од 50 објеката бити срушено, међу њима је и спорна зграда некадашњег МИН Холдинга – од 11 породица бивших радника који живе у њој, код шест правно је регулисан статус, док осталих пет породица има само станарско право. Годинама се тражи решење.

"Нуђени су нам станови који би били као привремени смештај до пет година. Ми у овој ситуацији нисмо могли да прихватимо такве услове", прича Данијела Плавшић из Ниша.

На траси будућег ауто-пута до Пожеге код Паковраћа исељено је више од 40 кућа.

"Нама су нудили 50 динара по метру квадратном земље, тако да је то мислим бесмислено, ја не знам ко би дао по тој цени и зато смо се изборили, ту је суд па ће пресудити и дати коначну одлуку и накнадно бићемо исплаћени", каже Милојко Ћосић из Паковраћа код Чачка.

Још само 500 метара остало је да се заврши брза саобраћајница Сурчин–Нови Београд.

"То није урађено оних 500 метара тамо на Новом Београду код кружног тока, тамо где је Војвођанска и Виноградска улица, управо зато што ту треба још неколико кућа да се реши. То вам је класичан пример како може неколико таквих кућа да вам успори темпо радова", изјавио је Горан Весић, министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

Одлазак на суд није у интересу ни једне од страна

У већини случајева експропријација земљишта буде завршена брзо, док је поступак исплате надокнаде друго питање. На брзину изградње инфраструктуре утичу проблеми настали услед исељавања и рушења кућа.

"Имамо случај на Новом Београду где је човеку за кућу исплаћена грађевинска цена објеката, уместо тржишта и то је испало негде око 500 евра по метру квадратном, за које паре он не може да купи нову кућу", додаје Сретковићева.

Дробњак напомиње да "сви хоће да нешто више прођу".

"Ја мислим да је коректна цена за објекат који је стар 30-40 година 450-500-600 евра по квадрату", наводи Дробњак.

Одлазак на суд није у интересу ни једне од страна. Чињеница је, према речима стручњака, да се експропријација у већим градовима ради лакше и брже.

"Било где у свету кад узимате приватну својину зарад јавног добра морате да платите фер и праведну надокнаду. Оно што је проблем у Србији је, што мислим да ми можемо више да учинимо на измени прописа како би се заиста дошло до фер накнаде", истиче Весић.

У име државе експропријацију могу да спроводе "Коридори Србије", "Инфраструктуре железнице", "Путеви Србије", општине и локалне самоуправе.

Само у последњих петнаест година за изградњу саобраћајница "Путеви Србије" исплатили су више од 34 милијарде динара, а за последње две године експроприсали 400 објеката.