Исплата обвезница за одузету имовину – шта је држава до сада вратила

Србија је емитовала државне обвезнице ради измирења обавеза по основу обештећења за одузету имовину власницима након Другог светског рата, којима су регулисане обавезе државе у складу са Законом о враћању одузете имовине и обештећењу.

Страхиња Секулић истакао је за РТС да је Агенција за реституцију донела решење којим је обавезала државу да исплати укупно 137 милиона евра и да се тај износ односи на аконтацију и на обвезнице.

"Тај поступак и даље траје, а максималан износ обештећења који је Република Србија одредила је две милијарде евра тако да ће сваке године бити донета решења на основу којих ће бити исплате. Износи до 1.000 евра се одмах исплаћују", рекао је директор Агенције.

Последња обвезница 13. јануара 2035.  

Обвезнице доспевају на наплату једном годишње, имају камату од два посто и то су, истиче Секулић, врло квалитетне државне обвезнице.

"То неће бити једина исплата у току ове године по основу обештећења, у марту ће бити аконтација. Максимални рок доспећа је 12 година, а агенција ће решења доносити у наредне четири године", наводи Секулић.

То значи да ће последња обвезница бити исплаћена 13. јануара 2035. године.

Директор агенције каже да је натурална реституција мање-више завршена, да је остало још нешто пољопривредног земљишта у Војводини.

Два рачуна за обештећење

Објашњава да су потребна два рачуна да би се примила обештећења.

"Први је класичан рачун који сви имамо, то је за аконтацију. Други је рачун код Централног регистра и отвара се као наменски рачун. То су веће брокерске куће и банке", рекао је Секулић.

Сви подаци на који начин се могу отворити рачуни, странке могу ногу наћи на сајту Агенције за реституцију.

И онима који нису отворили рачуне, агенција помаже да тај проблем реше. 

Шта је све до сада враћено 

Агенција за реституцију је дужна за извршење реституције по основу три закона –  грађанска реституција, враћање имовине цркви и верским заједницама и отклањање последица Холокауста на територији Србији.

"Највећи обим је био у грађанској реституцији, и ту смо успели да вратимо преко 7.725 објеката површине 574.000 квадратних метара, грађевинског земљишта 640 хектара, шумског земљишта 6.600 хектара и преко 90.000 пољопривредног земљишта", рекао је Секулић. 

У црквеној реституцији је, наводи, враћено укупно 161.000 од чега је 29.000 пољопривредно земљиште, 32.000 шума и шумског земљишта и 107 хектара грађевинског земљишта.  Враћени су и објекти површине 97.000 квадратних метара.

По закону о последицама Холокауста враћено је 127 објеката површине 13.897 квадратних метара, 3.146 хектара пољопривредног земљишта и 1.955 квадратних метара градског грађевинског неизграђеног земљишта. 

"Свака реституција и сваки процес мора да се одвија у оквирима економске раалности. Оно што је дефинисано законом се извршава. Нека обећања, неке нереалне пројекције не би ништа добро донеле за поступак реституције. Нема државе у свету која би једним потписом могла да преузме дуг од 13 милијарди евра, нити је било ко то урадио", закључио је Секулић.