Читај ми!

Авганистанац Дауд и Сиријац Халил деле сличну судбину, али и школску клупу у Београду

Авганистанац Дауд Ајруби и Сиријац Халил Кансор заједно иду у школу у Београду, а избеглиштво их је повезало. Кажу да су их другари у Србији лепо прихватили и да им помажу када запне с речима.

Дауд Арјуби већ три године живи у Земуну. Избегао је са породицом из Авганистана када је имао 11 година. Са сестром је завршио седми и осми разред у Основној школи "Лазар Саватовић" у Земуну.

Изузетно је талентован за цртање, па не чуди што је школовање наставио у средњој школи Техноарт на Звездари. Био је несигуран и стидљив када је стигао, с временом је, уз помоћ професора и другара, успео да савлада српски језик.

"Било је тешко, али кад сам нашао другаре овде, помогли су ми и сада је добро. Понекад се дружимо, идемо напоље и разговарамо", каже Дауд Арјуби.

Са Халилом Кансором дели сличну судбину. Халил је пре две године из Сирије дошао у Београд. Каже да му је било најтеже да савлада линије градског превоза. Са друштвом најчешће иде на Калемегдан и шета се поред река. Споразумева се успешно. Некад мимиком, некад комбинацијом српског и енглеског, важно је да порука буде примљена.

"Имам много другара, са професорима разговарам нормално као са пријатељима. Било је тешко у почетку јер нисам знао српски и било је тешко повезати се са људима, сада је то одлично", наглашава Халил Кансор.

Халил и Дауд иду у исту школу и избеглиштво их је повезало. Кажу да су их другари лепо прихватили и да им помажу када запне с речима.

"Једни друге подржавају, ако један неће, онда овај други каже – побринућу се ја за то, урадићемо то. То је оно што сам приметила да је изражено, та сарадња и подршка", истиче Милица Михаиловић, професорка.

Халил жели да буде фудбалер, а Дауд после факултета жели да остане и ради у Србији. Другари од њих често траже да их науче коју реч на њиховом матерњем језику.

Из Центра за азил кажу да избеглице долазе из Авганистана, Либије, Ирака, а све их је више из Украјине и Русије. Деца су најнесигурнија по завршетку основне школе када треба да наставе школовање.

"Школа њима јесте једино здраво и сигурно место, једна сигурност која је јако важна и то је наш став да треба што пре укључити децу у основну школу када дођу", каже Јована Винчић из Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила.

Према подацима Агенције за избеглице Уједињених нација, у Србији је тренутно око 5.000 избеглица у центрима, а прошле године кроз Србију их је прошло више од стотину хиљада. Тренутно је око 200 деце избглица у камповима и приватним смештајима, а 94 похађа основне и средње школе. Већина их прође кроз земљу, док неки са породицама остану овде да живе. И они који се у Србији задрже кратко, кажу у Центру за азил, носе одавде лепе успомене.

понедељак, 23. фебруар 2026.
5° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом