Могу ли приватни пензиони фондови помоћи да сигурније дочекамо старост

Да ли сте размишљали о томе колика ће вам бити пензија? Ако нисте задовољни сумом коју можете да очекујете, можда још није касно да је увећате. Уколико имате могућност да одвојите неки износ са стране, приватни пензиони фондови су добро решење. Како они функционишу?

Пензија зависи искључиво од дужине радног стажа и висине уплаћених доприноса. Формула израчунавања коначног износа пензије, у начелу, није јако компликована.

"Она подразумева најпре израчунавање годишњег личног коефицијента. Он се добија стављањем у однос укупне годишње зараде са републичком просечном зарадом за сваку календарску годину. Збир свих тих коефицијената се онда дели са периодом за који је обрачунат и на тај начин долазимо до личног коефицијента. Множењем личног коефицијента са укупним оствареним пензијским стажом долазимо до личног бода, а множењем личног и општег бода долазимо до износа будуће пензије", наводи Бојана Поповић, финансијски директор Фонда ПИО.

И у идеалним условима, када се испуне сви услови за одлазак у пензију, резултатима, наравно, неће сви бити задовољни. Једно од могућих решења за квалитетнији живот у позним годинама јесу добровољни, односно приватни пензиони фондови. Али и у њих могу да издвајају само они са вишим примањима.

"За разлику од државног пензијског фонда они функционишу по принципу индивидуалних рачуна. То значи да сваки члан пензијског фонда има индивидуални рачун на којем се воде његове уплате. Било ко да уплаћује доприносе за њега, за будућу приватну пензију, да ли је то послодавац за свог запосленог, на који начин му обезбеђује допунску пензију уз државну или сам за себе или неко друго физичко лице. Обично су то супружници међусобно или родитељи за децу", истиче Ана Станковић, маркетинг менаџер добровољног пензијског фонда.

Члан фонда сам одлучује о томе колико ће уплаћивати и колико дуго. Најмањи износ одређује фонд, а максимум углавном не постоји. У овом фонду примање приватне пензије могуће је након навршене 58. године живота, али није обавезно до 70. године што је и законски лимит.

Неки су за, а неки против ове врсте улагања. Још се памти пропаст појединих пензионих фондова, што је пољуљало поверење грађана, иако је држава својевремено подстицала овакав начин залога за сигурнију старост.

Тренутно у седам добровољних пензијских фондова у Србији штеди мање од 215.000 људи.