Пинки отишао у ликвидацију, али локали још раде

Дом спорта, омладине и пионира "Пинки" изграђен је 1974, на месту на ком се налазио Народни дом Краља Александра. У међувремену је променио име и власничку структру у Културно-спортски центар Пинки Земун А. Д.

У финансијском извештају овог предузећа из 2021. исказан је губитак од 250 милиона динара, па је фирма отишла у ликвидацију, али спортских садржаја и даље има и и локали раде, кажу у Граду.

"'Пинки' је био у власништву општине Земун, од краја прошле године основано је предузеће Града Београда и у будућности сву бригу око 'Пинкија' водиће Град, све ће функционисати као и до сада", истиче Никола Пенић, градски секретар за спорт и омладину.

Исте године када и хала "Пинки", дакле пре скоро пола века, изграђен је Спортски центар "Вождовац". Велика хала за одбојку, рукомет и футсал увек је заузета. Последња реконструкција била је пре 30 година. За нову је Град расписао тендер.

"Ово је велики комплекс, 15.000 квадрата, то треба загрејати, нама само мазут којим се грејемо зими је велики тошак. Оно што је нама хитно и ургентно да се сређује су базени које смо ми пре годину дана вратили у нашу имовину, били су девастирани, и ми их сада само одржавамо јер чекамо ту реконструкцију", објашњава Никола Максимовић, директор СЦ "Вождовац". 

Слично је и у спортском центру "11. април" на Новом Београду. Базен је реконструисан пре десетак година. У оквиру овог спортског центра је и Хала "Ранко Жеравица", најстарија спортска хала у Београду. Последњи пут реновирана је пре петнаестак година. Тада је само постављена стаклена фасада. Приходи од издавања локала су занемарљиви, кажу у "11. априлу".

Град финансијски помаже спортским центрима 

Сви спортски центри добијају новчану помоћ од Града. Да није тога, неки би већ били затворени, кажу у Секратаријату за спорт и омладину. Субвенције нису исте за све.

"Зависи од квадратуре, зависи колико процената квадратних метара је у спортском, а колико у комерцијалном садржају, од спортских стручњака, клубова и колико се центри користе за такмичења", наводи градски секретар за спорт.

Од свих спортских центара, у најбољем стању је "Ташмајдан". Запослени кажу да је огроман трошак истовремено загревати базен и одржавати лед на клизалишту. Хала "Александар Николић" отворена је и када нема утакмица, јер су сви локали издати па је ту моного кафића, кладионица и продавница.

"Хала 'Александар Николић' је реконстурисана унутра 2019, урађено је све, од свлачионица, паркета, нових кошева, седишта, 2021. браварија и стакла, а 2022. је покренута прича која још није готова око гасификације", наводи директор овог центра Мирко Топаловић.

У Београду има десетак спортских центара и хала. Највећа је "Штарк арена" са 20.000, која су распродата не више од петнаестак пута годишње. Закуп за један организовани догађај је 30.000 евра.

Многи клубови који тренирају у спортским центрима нису профитабилни, па се од њих не може очекивати већи приход, а карте за базене и остале садржаје су од 300 до неколико хиљада динара. Довољно за плате запослених, кажу у неким центрима.