Како оживети планинска села, Савићи имају рецепт
Оливера и Далибор Савић из околине Владичиног Хана заједнички живот почели су пре девет година у Млачишту, планинском селу удаљеном двадесетак километара од Црне Траве. За кратко време створили су много, добили двоје деце и оживели село.
Просули се пашњаци и ливаде по обронцима Чемерника омеђени изворима и брезама. На простору од десетак хектара на 1.400 метара надморске висине, царује мангулица.
"Мангулица јесте моравска свиња, али се показала у планинским пределима изузетно, због своје заштите, густине длаке", прича Далибор Савић, власник фарме из Млачишта.
Имање се увећава, стадо умножава. Уз 240 мангулица, на паши по непрегледном пространству 18 крава буша. Гаје Савићи кукуруз и јечам, производе и ћумур. Све стечено за мање од десет година.
"У Млачишту имамо преко 68 хектара земљишта на пољопривредном газдинству, од тога 20-30 хектара сопственог земљишта, а ресто закуп од државе на 30 година. Врло лепо може да се живи не само у Млачишту, већ у Црној Трави ко хоће да ради", тврди Далибор Савић.
Они хоће, а имају и за кога. Осмогодишњи Александар прво је дете у Млачишту после 40 година. Воли школу, али и село.
"Овде је некако све лепо, све је некако планинско", каже Александар Савић.
Издашне су овде ливаде, грмови, шуме. Дарове природе Оливера пакује у тегле и флаше. На нешто више од хектар земље, узгаја поврће.
"Као што видите све роди кад се ради, иначе без рада нема ништа", прича Оливера Савић.
А кренули су ни из чега, у поклоњеној старој кући без струје, у планинском селу за које их корени не везују. Имали су јаку вољу да овде опстану и да им крене набоље. У дом Савића пре три године стигла је и Ана.
Једина су породица са малом децом у десетак околних села. Уз разумевање општине Црна Трава и подршку државе, идеје навиру. После проширења објекта за мангулице, размишљају и о етно-селу.
"Слога, рад, разумевање, све то чини, ево, да опстанемо овде на овој планини и идемо даље", испричала је Оливера Савић.
Коментари