Центар за вештачку оплодњу у Крагујевцу на светском нивоу лечења неплодности

Прошле су исте сложене процедуре, стрепње и надања. Мењале клинике и дочекале најлепшу вест –- да чекају бебе. Једна после 13 година, друга из првог покушаја вантелесне оплодње.

"Мој закључак је да само нема одустајања и да се сваки труд исплати кад-тад. Труд, труд, труд, велика жеља и велика снага", рекла је Јелена Петровић из Крагујевца.

Јелена Ђоровић Јовановић из Крагујевца каже да има само речи хвале за целокупну медицинску екипу и да очекује да почетком јула носи бебу кући, а њима да пошаљемо једну сличицу.

Готово трогодишња Ања, прва је беба зачета у крагујевачком центру. После ње још 88 малишана, половина у 2022. Са 35 одсто потврђених трудноћа, Крагујевчани су на светском нивоу.

"У Центру за БМПО имамо и већи проценат парова који се интересују да раде поступак код нас у нашем центру, тако да смо повећали за четвртину број парова у односу на претходну годину", каже проф. др Марија Шорак, директорка Центра за БМПО у Крагујевцу.

Доц. др Предраг Саздановић, супспецијалиста стерилитета у Центру за БМПО у Крагујевцу, навео је да приступају изузетно индивидуално свакоме пару.

"Свих 227 који су прошли, прошли су практично наш заједнички конзилијум где смо ми адаптирали одговарајућу терапију према самом пару", каже Саздановић.

Сваки корак вантелесне оплодње прати четрнаесточлани тим. У лечењу примењују све технике репродуктивне медицине. Свака друга трудноћа је из поступка криоебриотрансфера.

"То је добро због саме ове донације јајних ћелија и сперматозоида, пошто је и то метода која се ради генерално из тих одмрзнутих репродуктивних ћелија", каже Александра Гавриловић, ембриолог у Центру за БМПО у Крагујевцу.

Вантелесну оплодњу донираним репродуктивним материјалом у Крагујевцу чека 25, а у целој земљи 350 парова и жена без партнера. Протекле године кроз процес вантелесне оплодње, о трошку државе, прошло је 8.500 парова, 20 одсто више него 2021.