Четвртком у 9: На трансплантацију органа у Србији чека више од 2.000 људи, због чега нема донора

Наду у нови живот тешко оболелима могу да врате једино донори, којих готово да нема. 

Младен Тодић је пре шест година добио нову јетру, и обично каже да је чином даривања органа на његов живот стављен зарез, а не тачка.

"Вратио сам се нормалном животу, свом послу, почео сам и да тренирам. Једноставно сада уживам у животу и борим се да оно што сам ја дочекао што више људи дочека у Србији", рекао је Тодић у емисији "Четвртком у 9". 

Да би се то десило, каже Тодић, мора да се утиче на свест грађана, да објаснимо колико је значила трансплантација онима који су транплантирани и колико ће значити онима који је чекају.   

Проф. др Ђорђе Ћулафић, гастроентерохепатолог УКЦС, каже да се листе за трансплантацију јетре ажурирају на недељном новоу.

Према његовим речима 70 пацијента са листе у сваком тренутку могу бити позвани на трансплантацију, али оно што је алармантно јесте то што се на листи налази тридесетак пацијента који су млађи од 20 година.

"Сваки пут када узмем листу ја схватим да се кроз ту листу одвија живот, нека имена нестају, нека се додају", каже професор Ћулафић.

Грујичић: Морамо вратити поверење у лекаре и стално причати

Проше године у Србији су урађене две кадаверичне трансплантације, док је у Шпанији трансплантацијом органа спасено близу 5.000 живота. 

Министарка здравља Даница Грујичић каже да је веома важно разговарати са породицом која губи најмилијег.

"Није довољно имати само добре хируге и анстезиологе, потребно је имати тим људи међу којима значајну улогу морају имати психолози. Јако је важно ко ће разговарати са породицом и ко ће им објаснити шта значи мождана смрт, да је то непоправљиво стање", рекла је министарка.

"Ми морамо да објаснимо и фамилији и стално да причамо становништву да је то стање из којег нема повратка и то је буквално смрт једне особе", рекла је докторка Грујичић. 

У години за нама имали смо 11 потврђених можданих смрти и 11 пријављених разговора координатора за трансплантацију и имали смо 11 "не", да је одговор био "да", било би десетине спасених живота.

Веома је важно вратити поверење у медицину, каже министарка и указује да неко, ко је здрав а доживи мождану смрт, тај наставља да живи дајући органе.

"Кампање, образовање становништва, разговори и добра организација. Ми се морамо  позабавити организацијом експлантације, односно узимања органа и трансплантације онима који то могу и стално причати о овоме. Ја вас молим да пустите те људе који чекају трансплантацију да кажу своју судбину. Мислим да ће то имати десет пута већи ефекат него оно шта ја да причам, ви, или било ко од нас", рекла је министарка.

"Да чују које су то муке и кад виде нормалног човека који после трансплантације живи потпуно уредан живот, то је заиста огромно задовољство свих оних који су учествовали у лечењу, а верујте ми и породице тог неког несретног човека или жене која је преминула и која је омогућила да се један млади живот настави", рекла је Грујичићева. 

Сарадња са центрима у Енглеској 

Републички фонд за здравствено осигурање има сарадњу са многим центрима у свету - у Италији, Француској, Турској, Енглеској. 

Директорка РФЗО-а Сања Радојевић Шкодрић каже да Италија од 2022. године не прима пацијенте за кадеверичне трансплантације, али да је остала могућност живе транспланатације.

Према њеним речима, Италија је поставила услов да за сваку трансплантирану јетру морамо да дамо један орган у року од шест месеци, што се, каже, није дешавало.

Навела је да је од летос успостављена сарадња са Енглеском пошто су сви центри са којима смо имали сарадњу одбили да приме дете којем је била потребна трансплантација јетре. 

Највећи проблем је, истиче, то што земље са којима имамо сарадњу неће да приме наше пацијенте зато што Србија није одговорила на услов Еуротранспланта.

"Земље чланице Еутранспланта међусобно размењују органе, и то је одличан систем, нама је остала најновија сарадња са Енглеском", рекла је директорка РФЗО-а. 

Професор Зоран Драгишић, који је изгубио супругу, која је преминула од мождане анеуризме, ни једног тренутка се, каже, није двоумио да да сагласност за донирање органа.

"Није било помоћи, сви крвни судови у мозгу су попуцали, моја жена је била потпуно здрава,  питали су ме да ли желим да донира органе, ни једног тренутка се нисам двоумио. Тада је њена мајка рекла да ће тако њено срце наставити да живи", испричао је професор Драгишић у емисији "Четвртком у 9".