Бабин Мост – село код Обилића у којем је енглески заједнички језик

Бабин Мост, једино је село на путу од Приштине ка Kосовској Митровици у којем живе Срби. У том мултиетничком селу, пре ратних дешавања 1999. године, било је око 1.100 Срба. Већина је радила у Термоелектрани "Обилић" и на коповима угља. После сукоба остали су у највећој мери без свега што су имали. Да би се споразумели с комшијама потребно им је знање енглеског језика.

Магла мути поглед на Газиместан, али не може да сакрије свакодневицу у Бабином Мосту. Селу у коме готово линијом подељени живе Срби и Албанци. До 1999. били су, кажу, добре комшије. После тога, само становници истог села.

"Ми старији функционишемо нормално, млађи, има повремено чарке, свађе па и туче", рекао је Горан Данчетовић, председник Привременог органа Општине Обилић.

"Певају, праве гужву, лупају на врата људима, гађају камењем, али, знате како, ми смо људи на овом простору навикли на неке ствари", навео је протојереј Александар Нашпалић, парох бабиномошки.

Албанци живе у 35 кућа, српских је опстало 160. И једне и друге мучи незапосленост. У Бабином Мосту готово свако домаћинство, има плату из државне касе.

Kућни буџет допуњују пољопривредом. Најпознатији производ са њива између две реке Ситнице и Лаба је паприка сомборка.

"Људи су то довели до неког нивоа бренда тако да сад уоште не морају да односе нигде, и Срби и Албанци долазе у село и купују ту паприку", навео је Данчетовић.

У основној школи више од 70 ђака, од септембра пет нових ученика

Село броји 72 ученика Основне школе "Милан Ракић". За следећи септембар стасаће још пет предшколаца.

"Велики део времена проводе у школи па након школе у дворишту јер другог места за игру немају, у селу је таква ситуација", рекао је Слободан Милић, в. д. директора ОШ "Милан Ракић".

Са вршњацима, Албанцима, готово не комуницирају. Осим што се не разумеју, једва се и споразумевају. Заједнички језик им није ни српски ни албански.

"У нашој средини је врло важно да се зна тај енглески који говоре и ови наше комшије па можемо на неки начин да нађемо заједнички језик", истакао је Слободан Милић.

Импровизација – опис живота у последње две деценије

Главно место окупљања Срба, је и по предању задужбина кнегиње Милице – Црква Покрова Пресвете Богородице.

"По предању овде је било командно место српске војске за време Kосовског боја и имамо тамо иза спомен-костурницу. Направљена на месту где су сахрањене кости косовских јунака", рекао је протојереј Нашпалић.

Живот у последње две деценије описују једном речи – импровизација.

"За живот у својој кући мораш да платиш велику цену. и ми ту цену плаћамо надајући се неком бољем времену. Ја сам убеђен да док имамо оволико деце и младих људи да има логике да радимо и трпимо ово што трпимо", навео је Горан Данчетовић.