Иако регистар “Не зови” још није формиран, потрошачи могу да се заштите од позива трговаца

Неретко се у јавности могу чути притужбе на упорне нежељене позиве трговаца који веома наметљиво нуде своје производе и услуге. На "мети" су најчешће старији суграђани који се лакше одлучују за исхитрену куповину. Управо би регистар "Не зови" требало да нас заштити од таквог наступа на тржишту.

Наиме, Чланом 37. Закона о заштити потрошача предвиђено је увођење регистра потрошача који не желе да примају позиве и/или поруке у оквиру промоције и/или продаје телефоном.

"Регистар ће се водити при Републичкој агенцији за електронске и поштанске услуге, а за упис у регистар и испис из регистра надлежни су оператори електронских комуникација. Начин уписа или исписа и уопште начин рада овог регистра биће предмет подзаконског акта. Међуресорна радна група је израдила нацрт овог акта. Међутим, због сложеног техничког аспекта функционисања овог регистра, акт још увек није донет", кажу у Министарству унутрашње и спољне трговине.

"Предвиђено је да се, када се за то стекну технички услови, одмах крене у пуну примену овог регистра. Крајњи рок за имплементацију регистра је септембар 2023. године", додају у тој институцији. 

Потрошач ће, објашњавају, имати могућност да поднесе захтев за упис у регистар или испис из њега преко апликације, електронским путем или подношењем захтева у пословним просторијама оператора.

"Потрошач који подноси захтев оператору електронских комуникација ради уписа телефонског броја у регистар не доставља први пут своје личне податке, већ они постоје у бази оператора, имајући у виду да су прибављени у тренутку закључења потрошачког уговора", наводе у ресорном министарству.

Када регистар "Не зови" буде формиран, трговци ће бити у обавези пре позивања било ког броја да провере да ли се он налази на листи оних који не желе да примају позиве у којима се нуде роба или услуге.

"Уколико трговац ипак позове потрошача чији је телефонски број уписан у регистар, потрошач може да га пријави надлежној тржишној инспекцији. За овај прекршај предвиђена је новчана казна у износу од 50.000 динара за правно лице, 8.000 динара за одговорно лице у правном лицу, а за предузетника 30.000 динара", кажу у овој институцији.

"Што се тиче доказивања, потрошач може да користи листинг позива како би доказао да га је трговац позвао иако је његов телефонски број уписан у регистар", објашњавају у Министарству унутрашње и спољне трговине.

Регистар ће додатно заштити потрошаче, али и сада постоји могућност забране трговцима да зову

У Националној организацији потрошача Србије кажу да регистар треба да омогући додатни ниво заштите потрошача, али да и сада постоје механизми да се заштитимо од насртљивих трговаца.

"Не желим да верујем да је некоме циљ да се формирање регистра намерно одлаже, већ да се друга страна, у овом случају РАТЕЛ, није на време припремила за обавезу која је законом дефинисана као њена. Подсетићу да се по Закону који је ступио на снагу прошле године зна ко треба тај регистар да води. Мислим да ће то одлагање утицати на наше право да се у регистру нађе сваки потрошач који не жели да прима позиве трговаца. Али и садашње одредбе у закону, без обзира на недостатак регистра, дају потрошачима могућност да забране трговцима да их након првог позива и даље зову", каже Зоран Николић, потпредседник НОПС-а.

"Примера ради позове вас неко и нуди вам ћебад или масажере и ви саслушате или не саслушате и кажете да он више нема дозволу да вас зове ради продаје било чега. Он мора да испоштује ту вашу реч и тај трговац, ако вас поново позове, ризикује да буде санкционисан. Регистар је само мало ближе дефинисао правила. То значи да ће трговац имати увид у бројеве које не сме да позове. Сада, кажем, може једном да позове, али одмах након тог првог позива потрошач може да му стави забрану на сваку даљу комерцијалну комуникацију", објашњава наш саговорник.

Уколико трговац и поред упозорења настави да вас зове имате право да га пријавите. Он ће бити у обавези да докаже да то није чинио.

"Трговац ће морати да обезбеди листинг и да покаже да се на њему не налази ваш број телефона осим једном. Други пут ако се појави ваш број, а ви тврдите да му нисте дали сагласност онда мора да доказује да вас није звао", каже Николић. 

"Хипотетички, до формирања регистра он може да пориче да сте му забранили да зове, али мислим да се трговци неће бавити тиме. Они ће пре да нађу нову "жртву", нови број, јер је сам тај поступак доказивања малтретирање за њих. И онда је лакше да нађу новог потрошача којем ће то бити први позив", сматра наш саговорник. 

Регистар "Не зови" не штити од разних анкета, интервјуа...

За оне који су се понадали да би регистар "Не зови" могао да их заштити од позива разноразних анкетара, укључујући и оних током изборне кампање, разочаравајуће вести.

"Предмет уређивања Закона о заштити потрошача су односи потрошача и трговаца, па у том смислу сврха овог регистра је да спречи трговце да позивају потрошаче који су се уписом свог броја телефона у регистар определили да не примају такве врсте позива", наводе у Министарству унутрашње и спољне трговине.

"Не, на то се регистар не односи. Ово је тзв. телемаркетинг. Предмет разговора је комерцијала тј. продаја. Анкете нису потрошачки однос. Потрошачки однос је тамо где имате потрошача који нешто купује и трговца који нешто продаје – робу или услуге", прецизира Зоран Николић из НОПС-а.

Забрана такође, наводи, неће важити ако сте, рецимо, приликом склапања уговора о коришћењу услуга мобилне телефоније оператору дали сагласност да вас обавештава о промоцијама или продужењу уговора.

"Ви сте тада експлицитно рекли свом оператору да може да вас позове. Регистар не треба да вас штити од тога, јер кад је вама уговор при крају они вам нуде разне попусте, промоције. Чак је у интересу потрошача да с њим контактирају. Ова врста заштите се односи на све оне који вас позивају, нуде све и свашта, нуде бесплатне вечере које вас касније коштају као вечера на Бахамима", објашњава наш саговорник.

Надлежни уверавају да ће сви подаци потрошача који буду желели да свој број телефона упишу у регистар бити заштићени у складу са законом.

Сличне регистре имају земље у нашем окружењу. У Црној Гори постоји могућност претраге телефона и мејл адреса уписаних у регистар. Такође, потрошачи могу да изаберу да ли од неких маркетиншких агенција, ипак, желе да примају позиве и обавештења.

У Хрватској се у овом регистру могу претражити само телефонски бројеви које је забрањено звати и на које није дозвољено слати поруке због продаје или оглашавања.