Читај ми!

Велики еколошки акцидент у Пироту, штета се добрим мерама може санирати

Воз са преврнутим цистернама амонијака и даље је на месту где су се цистерне преврнуле. Амонијак и даље цури, али још није стигао до Нишаве. Пирот и Ниш предузимају све мере како би штета била што мања. Земљиште, биљни и животињски свет ће сигурно претрпети неке последице, али адекватним мерама последице се могу санирати, изјавила је за Радио Београд 1 професорка на Биолошком факултету, докторка Вера Николић.

Вера Николић објашњава да је амонијак врло агресиван и отрован гас који има токсично дејство на живи свет, те да може да остави велике последице на животну средину, као и да сада треба пратити његово дејство на биљке, животиње и земљиште.

"Амонијак је растворљив у води и што је већа количина воде у којој се налази, то је његова токсичност мања. Међутим, поједине врсте водених организама су веома осетљиве на најмањи пораст концентрације амонијака у води. Најосетљивије су рибе, племените, пастрмске рибе, које су присутне у крају где је дошло до акцидента", каже професорка Николић.

Додаје да рибе које живе у том региону су јединствене у целом свету, те да су оне наше национално благо, истичући да на срећу амонијак није дошао до река.

Саговорница Радио Београда 1 наводи да облак који се надвио над Пиротом и околином после превртања цистерни амонијака више не би требало да представља опасност, јер је гас лакши од ваздуха, један део амонијака је отишао даље у атмосферу, док се делом уградио у земљиште. 

"Део који је завршио у земљишту мења његову пе-ха вредност, јер га бактерије из земљишта претварају у нитратна једињења која повећавају киселост земљишта", каже Николићева.

"Велики еколошки акцидент" 

Истиче да земљиште "свакако губи на квалитету и постаје осиромашено, што се опет може поправити додавањем неких других супстанци", као и да се "штета може санирати, али је за то потребна свеобухватна и озбиљна анализа".

"Пошто је лако растворљив у води, влага, магла и киша погодују његовом ширењу. Треба имати у виду да су амонијак и његова једињења део био-гео-хемијских циклуса кружења у земљи. То није једињење које ће се негде таложити, него ће се уграђивати и разграђивати у биолошким процесима", каже професорка.

Николићева сматра да је реч о "великом еколошком акциденту, јер је животна средина код нас већ прилично девастирана", наводећи и да би требало радити на превенцији и научити све како да се понашају у оваквим ситуацијама.

Шта је амонијак и где се користи

Амонијак је хемијско једињење: безбојни гас карактеристичног и оштрог мириса. Лакши је од ваздуха и лако се раствара у води. Ознака за амонијак је NH3. Настаје распадањем беланчевина и вулканском активношћу.

У техници се добија директном синтезом од саставних елемената (азот и водоник) под повишеним притиском и при вишој температури, а мање количине и из амонијачних вода.

Највећи део амонијака се троши за прављење вештачких ђубрива. Употребљава се и у производњи азотне киселине, натријумових цијанида, амина, аминопласта, хемијских влакана, боја, експлозива и друго. Широку примену има и у расхладним уређајима и у металургији.

понедељак, 23. фебруар 2026.
8° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом