Последњи радни дан Предрага Кона; Милован Бојић о одласку пензионисаних лекара са Института Дедиње

Миша Остојић, Бела Балинт, Миомир Пелемиш, Бошко Ђукановић, Миљко Ристић – то су лекари, преносе медији, који више неће радити у Институту. Министарка тврди да није издала декрет с тим у вези. Милован Бојић је гостујући у Београдској хроници рекао да је то препорука министра здравља, а да је на њему као директору да поштује препоруку, а не да полемише, поготово не преко телевизије.

"Ти доктори су у пензију отишли одавно. Они су Институту били драгоцени, били су ангажовани кроз уговор о делу. Нарочито су добродошли у времену када је требала едукација младе радне снаге и када је због пандемије нашим младим лекарима било забрањено стручно и научно усавршавање у иностранству", рекао је Бојић.

Наводи да је свим тим лекарима захвалио, с њима је био и остао пријатељ. "Ту смо препоруку испоштовали. Препорука је стигла преко телевизије, у међувремену још једна, тако да сам то схватио озбиљно", казао је Бојић.

Сматра да су лекари то коректно разумели, као што се желело, има сасвим довољно младих снага.

"Сад је то ствар о којој бих ја полемисао, јер направити једног доброг специјалисту, рецимо за електрофизиологију, потребно је седам година. Нисмо мањкали ни у једном од кадрова. Институт Дедиње је препознатљиви бренд који успешно ради. Тим неће ослабити, мада је учинак сваког од њих драгоцен у облику савета. Нико од тих доктора није имао никакву истакнуту функцију или извршну функцију у Институту. То су били саветници директора, људи који су мени били од користи у стручним визитама, на јутарњим конфронтирајућим састанцима и у учењу младих колега и пропитивању", нагласио је Бојић.

Светски рекорди Института 

Наводи да је Институт направио велики светски рекорд у две области, и то са сопственим снагама.

"Подсетићу да смо 11. марта отворили Институт за кардиоваскуларне болести Дедиње, да смо неколико месеци после тога урадили 21 велику операцију на срцу и мислим да је то магични број, а онда смо 5. децембра урадили 25 таквих операција. После шестог-седмог дана смо све те пацијенте – здраве, срећне – отпратили кућама", указао је Бојић.

Кад се, додаје, вратио 2017. године на чело Института, процедура нехируршке замене аортне валвуле није се радила.

"Одлучили смо да ангажујемо компаније да наши доктори ту имају тренинг, добијали смо валвуле, пацијенти су плаћали, РФЗО је то препознао и то је ушло у репертоар здравствених услуга. У једном дану смо урадили десет таквих процедура, након тога 13, а онда смо 12. децембра урадили 17, више од Лос Анђелеса. Ово је било узимање пацијената са листе који су били витално угрожени", нагласио је Бојић.

Институт, према његовим речима, није само најбоља здравствена установа у Србији и региону, него и у европским и светским размерама.

"Ја сваког дана добијам писма водећих светских клиника које позивају докторе Института Дедиње да буду уводничари на њиховим главним сесијама, што је посебност коју ретко која здравствена установа у региону може да има", казао је Бојић.

Недавно је Институт потписао уговор са Факултетом ветеринарске медицине, присуствовао је и председник америчког удружења за вештачке унутрашње органе. На питање шта то конкретно значи, Бојић наводи да је Институт још 1995. године урадио прве успешне трансплантације јетре и срца. "Наши пацијенти живе по 25 до 27 година нове животе", наглашава Бојић.

Учење трансплантације на животињама 

Тада су, напомиње, имали испомоћ од 300 свиња ландрас расе које су сместили у истраживачки центар ВМА и учили трансплантацију срца и јетре са једне на другу животињу. Потом смо учили на људима у Хановеру и Питсбургу, па смо онда успешно урадили трансплантације. Институт највише даје на науку и то је ресурс 21. века. Акредитовани смо као најмлађа научна установа у земљи. Светска банка задужена за кредитирање научног развоја у региону највећу пажњу поклања управо нашим стручњацима. Наша сарадња са Ветеринарским факултетом је бајпас према биокампусу који се гради. У њему, чија је вредност око 300 милиона евра, имаћемо експерименталну лабораторију. Доприносићемо једној врсти заштите животиња и учењу на одређеним методама које ће нас јефтиније коштати, него да идемо у иностранство", наглашава Бојић.

Види, напомиње, да министарка здравља води рачуна о датуму његовог рођења.

"Ја га никад нисам крио, ни од Владе. Готово половину мандата сам одслужио. Моја је жеља да се реконструише стара зграда Института и да имамо један национални институт за срце и крвне судове који ће бити на понос Србији и остављен другима да га воде", закључио је Бојић.