Брнабићева: Образовање кључ успеха једног друштва

Брнабић је, на првој Годишњој конференцији о образовању, на којој су представљени и први резултати успостављања Јединственог информационог система просвете, казала да је конференција иницирана како би се сумирале урађене системске ствари које омогућавају да се боље сагледа образовни систем, али и да се види шта је потребно мењати, који су проблеми.

Како је навела, у последњих шест година, уз помоћ финансијских партнера, пре свега Светске банке учињено је доста када је реч о инфраструктури у систему образовања, у шта спада и изграђених 4.800 нових места у предшколском образовању.

"Али, морамо да урадимо још више. Више од 20 одсто објеката су максимално попуњени. Морамо да идемо у даљу изградњу инфраструктуре у предшколском образовању", рекла је премијерка и додала да је много уложено и у опрему за предшколско образовање, као и за њено занављање.

Премијерка је истакла да је велики фокус био на пребацивању људи у просвети са уговора на одређено време на уговоре за стално.

Како је рекла, 2.500 васпитача и 17.000 наставника и професора у основној и средњој школи, пребачени су са уговора на одређено време на уговоре за стално.

"Имали смо и екстремних ситуација - да су људи били по 20 година на одређено. Сада је расписан и шести круг тако да ћемо 2023. увести да све буде по закону и да све са уговора на одређено пребацимо на уговоре за стално како би људи имали сигурност", рекла је она.

Према речима премијерке, у основном образовању учињено је највише, од повезивања на брзи бежични интернет за шта је издвојено 60 милиона евра.

Брнабић каже да ће тај пројекат бити завршен 2023. године и наводи да је од 1.800 школских објеката које ће бити повезане на брзи безични интернет, 1.600 већ повезано.

То је омогућило и да се уведе и еДневник, каже премијерка и додаје да тај дневник помаже да и родитељи могу да прате резултате своје деце, али и лакшу комуникацију наставног кадра и родитеља.

Дигитализација допринела да 50 одсто уписа у школу буде електронски 

Дигитализација је допринела и томе да 50 одсто уписа у школској 2021-2022. години буде завршено електронски.

Премијерка је подсетила да је 2017. године уведено рачунарство и програмирање од петог разреда основне школе, као и да су уведени дигитални интерактивни уџбеници, али да је потребно купити још опреме за ученике, наставнике и школе.

Брнабић истиче да је уведен Дигитални свет од првог разреда, али и основе вештачке интелигенције што нашу земљу чини једном од 11 земаља у свету која је то до сада урадила.

Дигитализација је помогла и у процесу мале матуре прошле године, навела је премијерка и додала да први пут није морало да се размишља о безбедности тестова, да ли је било крађе...
Када је реч о средњем образовању, премијерка наводи да је повећан број специјализованих ИТ одељења и додаје да је од 2019. године уведено дуално образовање што се, како каже, показало као добар одговор на незапосленост младих.

"Дуално образовање омогућава да се брже и лакше запошљавају и да им буде већа плата. Године 2021. смо пренели и на високо образовање, у факултете. Више од 4.000 студената похађа студије по моделу дуалног образовања", казала је премијерка и позвала привреднике да се још више укључе у дуално образовање.

Нагласила је да је уложено више од 250 милиона евра у инфраструктуру јер, како истиче, није улагано деценијама, односно 45 година.

Ружић: Образовни систем Србије обезбеђује једнак приступ за сву децу

Министар просвете Бранко Ружић изјавио је да образовни систем Србије обезбеђује једнак приступ образовању за сву децу, нуди лепезу могућности и избора, као и да се наставни планови мењају тако да обезбеђују исходе учења који дају компетенције, знања и вештине.

Ружић је на првој Годишњој конференцији о образовању, на којој су представљени и први резултати успостављања Јединственог информационог система просвете (ЈИСП), казао да ће та знања и вештине младима омогућити да одрасту у одговорне људе, који ће бити у стању да остваре своје амбиције и буду корисни чланови друштва.

Подсетио је да је свеобухватна реформа планова и програма у разредима основне школе започета 2017. године и то увођењем нових обавезних предмета, а завршена је закључно са школском 2021/2022. годином у пуном обиму.

"Она је пре свега донела нови педагошки концепт програма оријентисаних на процес учења и исходе, односно на функционална знања ученика која показују шта ће ученик бити у стању да учини, предузме, изведе и обави захваљујући знањима, ставовима и вештинама које је градио и развијао током учења конкретног наставног предмета", казао је министар.

Наводећи да је још једна одлика образовног система Србије и разноликост и разноврсност, Ружић каже да се разноликост највише уочава на нивоу средњег образовања, где је већ на нивоу гимназијског образовања доступан велики број различитих смерова.

Поред оних, традиционалних општих, друштвених и математичких смерова, у нашим гимназијама се реализује и билингвална настава на српском и још пет страних језика, казао је министар и додао да су ту и специјализоване гимназије и одељења за ученике надарене и заинтересоване за осам области од математике, биологије, хемије, језика до ИТ-а.