У земљи хране и ИТ за пољопривредну струку све мање заинтересованих – ко ће бити "агриф амбасадори"
Иако је производња хране тема која је све значајнија, Пољопривредни факултет у Београду већ дуже време није на врху листе жеља бруцоша. Зато су студенти и професори недавно покренули акцију "Агриф амбасадор".
У земљи информационих технологија и хране, како се Србија често препознаје, очекивало би се да је интересовање за пољопривредну струку бар једнако оном које влада за ИТ, али није – далеко је мање.
Зато је недавно основан Центар за развој каријере Пољопривредног факултета у Београду ових дана отишао корак даље у промоцији агрономске струке. За програм "Агриф амбасадора" пријавило се више од педесет студената, а одабрано је тридесет троје.
"Осим студената на основним студијама пријавили су се и са мастера и докторских, тако да их има свих могућих и моћи ће лепо да се повежу и да уче једни од других", каже Анђела Марчетић, координаторка програма "Агриф амбасадор".
"Оно што ми волимо да кажемо студентима је да њихова каријера не почиње када заврше, већ када упишу факултет", додаје Вања Ковачевић, пи-ар Пољопривредног факултета у Београду.
Амбасадорске дужности биће усмерене на промоцију и побољшање студентске праксе на овом факултету, веће повезивање са привредом на једној и научноистраживачким радом на другој страни. Најважније је, истичу, променити имиџ који Пољопривредни факултет у јавности дуго има.
"Родитељи васпитавају децу углавном да је пољопривреда само ‘узми мотику и копај’, а не знају како то заправо изгледа и колику ширину даје овај факултет. Што се тиче млађих генерација не знам шта ће се десити, али зато смо ми ту, да мењамо слику", сматра Дарко Глигоријевић, студент Пољопривредног факултета у Београду.
"Препоручила бих студентима да упишу Пољопривредни факултет, јер сматрам да је аграрни сектор прича будућности и да смо на добром путу ако се сви заједно потрудимо", наводи Милена Гачић, мастер на Пољопривредном факултету у Београду.
На фитомедицини, агроекономији и прехрамбеној технологији уписна места су углавном попуњена. Са нестанком великих комбината, све је мање инжењера ратарства и сточарства. Нешто је боље бројчано стање на воћарском смеру. Са становишта науке – чињеница је да највише достигнућа последњих година долази управо из области пољопривреде.
Коментари