Оцена (ни)је мерило знања – шта је прече

Родитељи и наставници имају подједнако важну улогу у развијању радних навика и успостављању дисциплине у учењу код деце. У тој неопходној сарадњи се, ипак, често јаве несугласице око тога шта би требало да буде прече – оцена или знање.

"Ако су њихови ставови исти онда је и тај однос углавном добар, осим кад родитељ није задовољан колико је наставник професионалан. Али уколико су њихови циљеви супротстављени, што је данас јако често случај, а то је да наставник гледа на своју улогу као на неког ко том детету треба да пренесе знање, а родитељ гледа на циљ образовања да дете стекне што боље оцене, како би могло даље да стиче неке дипломе и касније добар посао", наводи Јована Папан, уредница портала "Детињарије" и ауторка књиге "Политика за децу".

Истиче и да су оцена и диплома постале нека монета која се касније размењује за неке друге вредности.

"То су запослење, неки статус, материјалне вредности и у свему томе више нико нема неку идеју да је знање нешто што је уопште много битно у целом том процесу", поручује.

Да ли је неминовност да у постојећем, општем систему вредности наша деца дају предност учењу за оцену?

"Данас углавном подразумевамо 'учи за себе да би једног дана имао пара и био богат, имао луксузна кола или ишао на путовања по свету'. Све смо свели на то и деци је јако тешко да онда имају неку дубљу мотивацију за рад и учење, јер нема неке јаче мотивације од тога ако ви видите да можете да допринесете друштву, учините свет бољим и да нешто дате другима", наглашава Папан.

Ипак, истиче, то није нешто што дете као мало може само као циљ да спозна. "А ми му дајемо неку супротну поруку 'учи из неких себичних циљева' и то је крај целог смисла образовања", наглашава.

Како би ђаци прихватили да образовање значи много више од оцене у дневнику, потребно је јасније представити функцију школе и доказати им да њихово знање не значи само њима, већ целом друштву што их само може додатно мотивисати да напредују.